Nova Evropa

Једино у поморском саобраћају имају Талијани примат, и ту смо ми у подређену положају. Од нашег извоза морским путем, преко половина иде у Италију. То још не би било неповољно, јер је за нас свеједно куда извозимо. Неповољно је то што се наша поморска трговина развија у већој мери под талијанском него под нашом заставом. Од нашег укупног извоза у иностранство преко наших лука, 67.3%, или преко две трећине, извезено је талијанским паробродима, а само 20.5% нашим паробродима; тако да код нашег извоза талијански пароброди превозе преко три пута више робе него наши властити, и то несамо у Италију него и у друге државе. Код неких артикала имају талијански пароброди готово монопол. Субвенцијонирањем директних паробродарских линија између наших и страних лука, удео наше трговачке морнарице у нашој поморској трговини знатно ће се повећати. Али, с обзиром да талијанским линијама из Трста и Реке, које су иначе богато субвенцијониране, лако пада да без великог трошка пристају у наше луке, и ради мањих операција, тешко да ћемо ускоро успети да освојимо примат. Ипак, морамо настојати да до тога дође, ма и по цену великих материјалних жртава. Јер, поред застава, у супротности смо са Италијом и у погледу самих лука преко којих иде измена добара. Италија је прво настојала, да одржи стање од пре Рата, те да и нашу поморску трговину концентрише на Трст и Реку. Но кад су се брзо уверили да од тога нема ништа, дали су нам слободну зону на Реци, коју ми не употребљавамо, нити мислимо употребљавати, кад имамо наш Сушак и толике луке у Далмацији. Ми сад идемо затим, да с изградњом пруге Словенија-Сушак и онај део промета Словеније који је досада гравитирао на Трст сврнемо на Сушак. У томе нас не може нико зауставити, јер настојимо да се афирмирамо као поморска држава, те да знатан део наше трговине са иноземством концентришемо у наше луке. Тако данас већ преко трећине нашег извоза и увоза иде преко наших јадранских лука, чиме смо се већ показали као поморска држава, и то поморска држава којој је тежиште на Јадрану. Од тога природног нашег права и захтева не можемо одустати никоме за љубав. При свем том, исповедамо искрено, да привредни интереси, колико наши толико и талијански, захтевају да се нађе тодивзу епа: између наше две суседне државе. Кад би се то постигло, наши би односи постајали све бољи и наше везе све чвршће. Југославија има сав интерес да живи у најбољим односима с Италијом, и она ће поуздано чинити све да не помути те одношаје.

Рт. Иво Белин.

256