Nova Evropa

љивоме питању мањина, ограничили нато да поставе захтеве начелне, који би понукали на испитивање најбољих решења с помоћу којих би се постигло морално смиривање духова међу народима који живе у овоме делу Европе.

Главно и најважније начело које је Балканска Конференција једнодушно потврдила било је начело респектовања уговора о миру. Сматрајући, да је дино скрупулозно примењивање мировних уговора може служити основом за будући савез балканских држава, и признавајући потребу допунске гаранције за сигурносту оквиру ових уговора, — Балканска Конференција је указала, пред целим светом, на пут којим треба поћи ако се хоће да поштеди човечанство од новога рата. Нећемо се овде даље упуштати у расправљање о начелима која би требало узидати у темеље будућег Балканског Пакта. Недостаци пакта Друштва Народа, недостаци споразума у Локарну H Пакта Келогова, присилиће нас, можда, да потражимо формулу која би применила начела фамозног Женевског Протокола из године 1924. Али о томе на другом месту. |

Напокон, водећи рачуна о неким коморџијским вестима које су нашле одзива у совјетској штампи, те од којих је неке прихватила и талијанска штампа, — а на предлог онога чије ће име остати вечно везано за остварење балканског савеза, на предлог Г. Папанастазија, бившег Министра-председника Грчке и сазивача Конференције, — изгласан је закључак, да балкански савез, ако буде остварен, не треба ниу ком случају сматрати блоком упереним противу било које силе, будући да је сврха савеза, баш противно, заједничка сарадња свих народа.

Свакако, дело започето на овај начин у Атини, имаће правога успеха тек ако се буде могло ослонити на јавно мишљење наших народа. Притом не треба ни за часак заборавити на речи великога европејца, који данас управља судбином Грчке, на речи Г. Веницелоса којима је отворио седнице Прве Балканске Конференције: »Идеал за којим тежимо толико је узвишен да нас све нука да радимо, из све своје снаге, на његову остварењу«.

У. У. РеџПа, председник румунске делегације на Балканској Конференцији.

338