Nova Evropa

svojom ртодик упот snagom toliko svojom sposobnošću za potrošnju. Ovako jedinstvo bilo bi utoliko lakše uspostaviti ukoliko je privredna struktura balkanskih država gotovo jednaka, a isti i nivo ekonomskog razvitka na kojemu se one nalaze. Ovo jedinstvo medju njima ne bi vodilo konkurenciji, već bi dovelo. do što uže zajedničke prodaje poljoprivrednih proizvoda ovih zemalja, Tako bi se mogle sporazumeti medjusobom Rumunija, Jugoslavija, i Bugarska, za zajedničku prodaju svojih žitaric4, a opet Turska, Bugarska, i Grčka za prodaju maslinova ulja i suvofa groždja (stltanina), One bi udružene nastojale da nadju izlaze i tržišta za svoje poljoprivredne artikle, One bi se čak mogle sporazumeti da vode jednu zajedničku trgovinsku politiku, koja bi išla zatim da se obori klauzula najviše povlašćene nacije, te da se prihvati politika kontimgentovanja, koja bi olakšala prodju njihovih poljoprivrednih proizvod4. Na taj način došlo bi do ekonomske saradnje izmedju poljoprivrednih zemalja Balkana na jednoj strani a industrijskih država Centralne i Zapadne Evrope ma drugoj.

Da bi se postigao ovaj cilj, potrebno je da se vlade balkanskih država stave što pre u doticaj jedna s drugom, te da izrade jedam plam ekonomske solidarnosti, koji bi bio тадаћпш duhom i preporukama Balkanske Konferemcije u Atini,

С. Euelpidi.

Међубалканска Трговачка Комора.

(Г. Ог. М. Врбанић, председник Коморе за Трговину, Обрт и Индустрију у Загребу, није могао лично присуствовати Првој Балканској Конференцији у Атини, као делегат, већ је свој извештај послао по нашој делегацији. Ма тај извештај доносимо у следећем чланку.)

Међу мјере које би требало подузети за ојачање трговинских и привредних веза и односа између балканских држава улази свакако и оснивање једне заједничке привредне организације. Овака се потреба намеће из разлога, што мјеродавни фактори балканских држава, као што је познато, довољно не познају економске прилике појединих сусједних земаља, тако да је тога ради потребна једна институција која би се, у вези с унапређивањем и проширивањем међусобних трговинских односа, бавила и проучавањем економских прилика балканских држава. Држимо да би било најцјелисходније кад би се створила једна међубалканска трговачка комора, у којој би установи учествовале све државе, учеснице Балканске Конференције, као и оне које би се евентуално касније прикључиле. заједничком закључку. 348