Nova Evropa

(О борби за слободу духа.

Од свих слобода за које се свет борио с толико одушевљења у току ХГХ века, као да ниједна слобода није однела тако потпуну победу као једна слобода о којој се никад и нигде не говори, но која туче победе свих осталих слобода, и чини их у великој мери илузорнима, — слобода несавесности, која је у ово наше време све наткрилила и све засенила, непознајући граница начела и непрезајући ни од каких препрека. Догод је трајала борба око слобода — слободе речи, слободе штампе, слободе збора и састајања, слободе вере, ит.д. —, она је претпостављала постојање савесности и ослањала се на њу; а кад су све ове слободе извојеване, па кад је — ради њихова искоришћења савест постала можда више потребна него игда, баш онда је попустила, престала да игра ранију улогу у људском животу, уступивши место разузданој својој противници, своме антиподу, несавесности. Шта је томе узрок»

Садашња влада несавесности последицом је, у првом реду, опадања религијозног осећања, ослабљена услед бујног напредовања и цветања такозваних »позитивних« знаности. Ова »позитивност« шкодила је добрим инстинктима који руководе савешћу, па је отпочео процес распрскавања савести. Чак и они који су је сачували, нису више тачно знали у чему да се њоме руководе.

Али је било и других важних узрока који су довели до овог моралног слома у коме се данас налази свет. Него, не стављамо себи у задатак да те узроке овде испитујемо; за наш циљ је довољно, да утврдимо чињеницу превладавања несавесности, па да одмах пређемо на друго питање: да ли се могу наћи, и која су, борбена средства противу ове чињенице. Говори се толико о »сумраку културе« и пропасти савремене цивилизације. Нама се чини, да је баш постојање горње чињенице најубедљивије сведочанство да се та пропаст приближује — ако јој се на време не стане на пут.

Задржаћемо се овом приликом само на једном подручју, на којем се врло јасно и разговетно даје показати како се извојевана слобода савести претворила у слободу несаве-

сности. То подручје је слобода речи, и поименце слобода штампане речи.

Слобода штампе значи, да је свакоме ко своје мисли, осећаје, и доживљаје жели саопћити и другим људима слободно послужити се у ту сврху штампаном речју, т. |: да има могућности путем штампе неограничено ширити оно што је написао. Истина је, да потпуне и безуветне слободе

351