Nova Evropa

učine je zaista opštom, srpskom, i jJugoslovenskom«, Pa »ако Matica Srpska u Novom Sadu ne bude mogla nikako da izraste iz dosadašnjih skučenih opseg4, pokrajinskih i diletaniskih« a očigledno je da ne može, prema mišljenju G. Petrovića, — »doći će na dnevni red pitanje sedišta kao pitanje opstanka«; onda će se i oni »širokovidi i dalekovidi ljudi«, preporoditelji i proširitelji Matice, morati tražiti, naravno, u novome sedištu, A novo sedište u ovom slučaju — lo Je već ranije označio G, Petrović — jeste Beograd, gde će Matica Srpska naći najbolje uslove za svoj procvat, jer tu na nju već željno čekaju »najbolje duhovne i tehničke snage«, — medju kojima u prvom redu, naravno, Vojvodjani koji žive u Beogradu, i kojima ne pada lako ići po svoje honorare u Novisad, Ovo poslednje ne kaže G. Petrović u svom članku, — to smo mi sebi dopustili da reknemo, »otvoreno i bezobzirno«, jer mislimo da se o tome, uglavnom, i radi,

(а, Veljko Petrović, naime, nije se odraničio na svoju »tezu« u »Politici«, — on Je svoj članak napisao u vezi sa kampanjom »mladih« protivu Matičine Uprave; i štampao ga je uoči Slavne skupštme Matičine — »pred njenu ovogodišnju skupštinu« (kako glasi podnatpis članka) — na kojoj je i sam uzeo učešća kritikujući rad Matice i napadajući Upravu i Predsednika Matice, naporedo sa G, M, Kašaninom, bivšim članom Matičina Književnog Odbora i jednim od saurednika ({»stiller Compagnon«) »Letopisa« M, Maletina, Na samoj skupštini u Novome Sadu, doduše, (bar prema izveštajima, vidi »Politiku« od 1, oktobra 1930), ni G. Petrović ni njefđovi jednomišljenici nisu stavljali na dnevni red »pitanje sedišta kao pitanje opstanka« Matice Srpske, niti su govorili o »društvenim i državnim činiocima«; ali su, vrativši se nesvršena posla u Beograd {»stari« su pobedili), pustili jednog svog ćiricu, da ponovi njihovu »ftezu« i njihovu pretnju o premeštaju, i da nov »Pohod na Maticu Srpsku« objavi za idući put (vidi beogradsku »Pravdu« od 5. oktobra 1930, potpisan »Milan L. Popović«), Namere svojih pametnijih i pismenijih užih zemljaka odao je ovaj »brutalni taktičar« i suviše neokolišući, On otvoreno kaže, da se tu radi o našoj najbogatijoj prosvetnoj ustanovi, pa da postoji bojazan da bi »čitava kriza u Matici imala da bude likvidirana revizijom Ustava, koji bi obezbedio bačkim i banatskim bogatašima potrebne garancije: da se književno društvo Matica Srpska u dogledno vreme spase od književnika koji od Matice primaju honorare za svoj rad«; a to, naravno, ne sme biti, jer onda »s kim će se dovesti u red stanje u Matici, i s kime unaprediti knjiga i kmjiževnost, kad je većina u skupštini uzela notu protiv najizra-

...

zitijih književnik4 mnmaših?« Ti »najizrazitiji Киј-

375