Nova Evropa

»trulost« ovoga stanja oseća i kod kuće i prenosi na Maticu. Uostalom, kriza u Matici ne traje od Rata, kako kaže u svom članku G. Veljko Petrović, već je bila stalna i pre Rata, takoreći od samođa postanka Matice {s prekidima u doba kad su je vodili ljudi sposobni i koji su znali šta hoće); samo su uzroci krize bili različiti, Danas je verovatno jedan od Slavnih uzrok4, a svakako uzrok koji krizu čini akutnom, baš ovo držanje Vojvodjan4 u Beogradu sa njihovom apsurdnom i nerodoljubivom idejom i tezom o preseljavanju Matice u Beograd. Srbijancima ovaka misao nikada ne bi pala na um, — moraju doći Vojvodjani da im je nametnu ili sušeriraju. U Skoplju se osnivaju prosvetna i književna društva ı pokreću književni časopisi, a naši Vojvodjani traže da se stogodišnja Matica preseli u Beograd, gde — pored Ministarstva Prosvete i Akademije Nauka i Umetnosti, i svih mogućih viših škola i fakulteta, — postoje tolike prosvetne i književne ustanove, medju kojima bi Matica naprosto iščezla! I šta bi imala da radi u Beogradu Matica Srpska? — Prema G. Veljku Petroviću, imala bi da postane »naša opšta, velika Matica« Kako? — Da povede sa sobom u Beograd celi aparat iz Novogsada, skupa sa današnjom upravom, pa da tu udju u nju, i preporode je, »novi ljudi«? Ili, možda, da pošlje samo svoje fondove tim »novim ljudima«, da s pomoću njih stvore tu »opštu, srpsku i jugoslovensku organizaciju«? A prosvetu Vojvodine da ostavi božjoj veresiji, ili u amanet »Književnom Severu«, ili Istorijskom Društvu? | samo Istorijsko Društvo našlo je za potrebno da svoje sedište osnuje u Novomsadu, — zašto? Ako se radi o Istoriji Vojvodine, čemu posebno društvo pored Matice i u istom mestu бде је 1 Matica; a ako je to neko opšte istorijsko društvo (»згрзко : jugoslovensko«), zašto nije osnovano u Beogradu, gde bi mu bilo mesto?... To su sve pitanja i misli koji nam padaju na um kad čitamo »argumente« G. Veljka Petrovića i njegovih istoпи етка Мојуодјапа, koji žive u Beogradu i koji traže da se Matica seli iz Novoga Sada, nemogući u njihovu izlaganju i rezonovanju da otkrijemo ni doslednosti ni dubljih stvarnih pobuda,

»Novoj Evropi« nije još niko porekao širinu робједа па nacijonalna pitanja, niti joj osporio jugoslovensko držanje i uverenje (! to ne od juče), pa nije potrebno da ističemo koliko je nama stalo do jedne opšte jugoslovenske književne organizacije., Mi smo se još na početku svoga izlaženja založili bili za jedan jugoslovenski književan časopis, i nije naša krivica što do toga nije došlo, Ali, kad ni »Srpski Književni Glasnik« nije mogao da uvidi korist i potrebu, da se proširi na ceo srpskohrvatski teritorij, uz onako povoljne uslove, ko veruje da bi neko uspeo da — danas! — organizaciju Matice Srpske

378