Nova Evropa

то узима Г. Јелачић, који и није стручњак у питању преисторије Словена, па би се о томе дало много говорити. Али се нећемо ту задржавати. Историја Руске Државе почиње стварно од освојења руског Севера од Нормана-Варега, и писац има право кад стоји на страни »норманске« теорије; затим следи развиће прве Руске Државе, прелаз од самовлашћа на систем владања »руском земљом« од стране целе породице кнезова Рјуриковића. Из дела се лепо разазнаје, како се делила ова земља, како је отпочела и напредовала колонизација северних руских шума и бара, те како су постајале нове мале државице, од којих води порекло Московска Кнежевина; а онда, како пада јединство руске земље под ударцима нових освајача — Татара. Запад Русије би изгубљен за Руску Државу, поставши интегралним саставним делом западних католичких држава. Исток је, међутим, окупљен у једно велико јединство од јуначких, иако непросвећених кнезова, који су додуше служили Татарима, али су се уједно спремали на бој са њима. При крају ХМ! века губи се династија Рјурика, и почиње тешка и тужна епоха. Питање смрти царевића Димитрија оставља писац без решења; признајем, да ја не бих био тако објективан као он, па бих казао да је Лажни Димитрије био прави син цара Мвана Грозног. Социјална страна овог такозваног »емутног времена« осветљена је недовољно исцрпно; уопште је социјална историја руског народа у овој књизи слабија од политичке стране, — сјајне су слике културног положаја народа у разним моментима његова живота, лепе су карактеристике владара, племенито одушевљене за идеје слободе и права, и оне превлађују у књизи Г. Јелачића. Понегде се осећа јасније недостатак овог економског и социјалног основа; мислим, било би боље представити социјалне околности ослобођења сељака (1861), да би се могло боље разумети оно касније трагично раздвајање народа (1908) са гледишта економске историје. МИ томе слично. Ипак, и ово што је дао Г. Јелачић представља јасно слику трзавица које су вођене око руског трона, борбу идеја између хуманизма и апсолутизма, која се водила у Русији од доба царице Катарине П, па онда катастрофалну за Русију победу реакције у време цара Николе [, — победу коју је тако скупо платила Русија године 1917.

Човек који прочита историју руског народа, разумеће чега ради је руски народ пао, захваћен од савремене струје бољшевизма; и увидеће, да судбина руског народа још није казала своју последњу реч. Већи због тога корисна су дела као што је ово Г. Јелачића, поготово кад су писана пако лако и прегледно, и с толико познавања ствари.

Dr. A. Погодин.

385