Nova Evropa

гепсје«: »Та је Капјетепстја бипета« — rekao je neko —; »koja ne uzima u obzir profivnosti kroz tolika stoleća, niti vodi računa o činjenici da se oluj približava, da је rat bijološiki zakon«.,.. JE

To je, stvarno, i bilo najvažnije na celome dogadjaju: videti delegate šest nacija — i to ne baš sasvim nezvanične delegate — kako se sporazumevaju ma svečanom zborovanju, zaboravljajući na mržnje i predrasude koje su azbiale i vladale kroz dugu prošlost, Naravno da nije bilo mogućno doći odjedared do opipljivih rezultatA, koji bi odmah postali očigledni u tvorevinama novih političkih kombinacija. Kad se wtolećima razjedinjavalo i sejalo. mržnju, ne mogu se prekonoć astrti svi tragovi i plodovi takoša rada, Ali već sam fakat, da je došlo. do sastanka i razgovora iskrena i prijateljskog, koji su s odobravanjem pratile narodne mase u šest država, te да је офробеја sistematska propaganda u duhu pomirljivosti i uzajamne saradnje, već to je mesummjivo jedna velika stvar i ogromna dobit. To najbolje dokazuju retki glasovi nevernih Toma, Коjima je stalno na umu prošlost, Neću poći za njima, pa igrati proroka i pretskazivati da neće više biti rata u Evropi, To niko ne može tvrditi, Ali svako si može zamisliti, kako bi to bilo strašno, pa svi moramo učiniti svaki napor da se ta strahota suzbije, A mije istina da se ne daje suzbiti, jer Je naprosto glupo verovati, da bi uzajammo. klanje i dstrebljivanje značilo za ljude bijološki zakon, Nema toga zakona koji bi naredjivao ljudima да ве kolju medjusobom, samo zato što se i divlje zveri proždiru i uništavaju. Čak ni divlje životinje to obično ne čine alko su od iste vrste; a ljudska bića maju razum i sredstva da se umere i da svoje navike preudešavaju, prilagodjujući svoje odnose moralnim nazorima. U tome se uglavnom i sastoji ljudska veličina, I ima li nepromenljive moralne koncepcije koja bi terala ljude da se medjusobno večno kolju i istrebljuju? Маprotiv, ceo razvitak ljudskog roda, moralni i ekonomski, vodi ih prema ujedinjavanju i zajedničkom radu, A poimence kod nas, na Balkanu, kogod ispituje stanje stvari nepuštajući da ga ometaju predrasude prošlosti, doći će do uverenja, da bi jedinstvo baš spaslo šest država od opasnih rivalnosti, te, da bi ih podiglo i moralno i materijalno, ;

Drugi opet kažu — mada ni njih nema mnogo —, da je Копferencija, skupa s pacilističkim pokretom Кој ша пји ide, nešto veštačko, potaknuto od jedne ili druge Velike Sile, a upereno opet protivu jedne ili druge velike Sile. Ovaj se nesporazum daje lako razumeti i protumačiti: svako se već toliko navikao gledati balkanske države kako igraju po Копорси Кој vuče čas jedna čas druga Velika Sila, da je teško verovati da se 'sad ista istorija ne ponavlja. A ipak se desila baš ta neoče” kivana činjenica, Alko neko neće da poveruje meni na reč, neka

334