Nova Evropa

досад радило. Уосталом, то се донекле може и разумети кад се узме у обзир да је наше политичке нарави из темеља продрмала и испретурила једна тиха револуција, коју многи још нису право ни уочили. Али је већ крајње време да се изиђе на чистину, па јасно погледа приликама у очи, и одлучи куда треба ићи и на који начин треба савлађивати препреке на које се наилази.

Пре Рата, Европа се одликовала поглавито у три правца. Прво, лакоћом живота који се водио, благостањем створеним у ХТХ веку. Овај живот скривао је у себи опасности, нарочито тиме што је стварао претерано самопоуздање. Нико није озбиљно помишљао, да преконов може доћи до светске катастрофе, да цео углед и вековна моћ Европе могу страдати за најкраће време. Ни Рускојапански Рат није застрашио Европу и њене народе, који су кроз пет столећа освајали земље и утврђивали своје градове и своје господство у свету. Напротив, у своме самопоуздању, и у својој умишљености, Европа није водила рачуна о солидарности и заједничким задацима својих саставних делова, већ је живела раздељена и са собом задовољна, подајући се сва комбинацијама »равнотеже сила« и борби било противу страног утицаја било за њега. Тројни Савез — Двојни Савез — Тројни Споразум — утицај руски насупрот утицају аустро-немачком, и тако даље, — то су правци струјања предратне европске велике политике. Балкан је служио поприштем за велике маневре. Европа је допустила да ту букне рат, и да се више не гаси; управо, стварно, она је те балканске ратове добрим делом и скривила, подстичући их потајно и себично, и настојећи да пламен не јењава. Говорећи о миру, она се стално оружала, да (би »чувала своју сигурност«; и требало је — по речима | енглеског историчара Холанда Роза — да »дванаест мили' јона војника чувају мир у најцивилизованијим крајевима света«!...

Тако је било до Рата. А како је садг — За четири године ратовања, Европа је изгубила знатан део својих тековина, материјалних и моралних. На Истоку, у Русији, дошло је до бољшевизма, највећег нападаја на цивилизацију и на постојећи друштвени поредак који се памти откако постоји хришћанство. На Западу: огромна моћ Сједињених Држава, са диктатуром — готово апсолутном — долара. Свуда, кудгод погледаш, велики покрети раса који доводе у питање све што је Европа стекла за пет столећа напора и редовне владавине. Нестало је предратног благостања и предратног самопоуздања, — наишла је, лагано али стално, општа криза, у свима правцима, и свако почиње да увиђа, да треба сте-

18