Nova Evropa

тнути редове и заједнички прионути на рад, да треба осигурати услове мира. Индивидуалистичким и уско нацијоналистичким струјама и тенденцама иступају насупрот струје реалистичке, колективистичке, пацифистичке. Друштво Народа, Локарно, Келогов Пакт, конференције за арбитражу и разоружање, Биро Рада и конференције привредника, — све су то симптоми и манифестације унутрашњег уверења и же"ље, да би се снаге удружиле и координирале, те да би дошло до трајног стања мира које би омогућило боље услове и прилике живота у Европи.

Да уочимо мало изближе три главна пута којима се иде усусрет што чвршћој политичкој, па дакле и привредној и културној, сарадњи међу европским државама, а онда и државама целога цивилизованог света: с помоћу Друштва Народа, посредством економско-индустријских и финансијских трансакција и споразума, и политиком Локарна.

Ма шта се рекло о раду Друштва Народа, и ма колико се указивало на његове слабе стране, које уосталом нико и не спори, ипак остаје чињеница, да је Друштво Народа највећа психолошка и политичка тековина нашега доба, која даје основ и садржај новој техници мирољубиве политике, у толикој мери да то једино слабоумни могу порицати или омаловажавати. И његова најслабија страна, његова универзалност, значи уједно његову величину, јер — иако меће све народе у исти ред и положај, а они се стварно налазе у разним фазама развитка, па би једни својом још недовољном сталношћу могли да угрозе сталност других, — да је учињено друкче, остало би се на олигархијском систему Великих Сила, или би се вратило на »систем алијанце«, који би убрзо изазвао, као и пре, груписање у противничке таборе. Уосталом, не треба сметнути с ума да се Друштво Народа — ван својих сталних и техничких органа, којих је задатак важан и рад обилан, — састоји из два различита дела: из Савета и из Скупштине, па ако у Савету владају Велике Силе (састајући се тромесечно, да се посаветују о проблемима који су на дневном реду, те да доведу у склад, уколико је то могуће, своје велике појединачне интересе), над Саветом стоји Скупштина, у коју сви народи шаљу своје заступнике (једанпут годишње). Тако се држе у равнотежи утицаји »озго« Савета и »оздо« Скупштине, допуњујући се и недопуштајући да извесне струје пређу — без опасности или ризика — границе закључивања корисног по свачије интересе.

Али Друштво Народа пружа организацији мира и другу једну могућност која је од великог значаја, — оно допушта да регијонални пактови, уговори о миру и о арбитражи, буду

19