Nova Evropa

но ударили темеље стручњаци Јангова Плана, послужиће општој потреби уређења кредитне политике, и може лако. отворити нову епоху финансијских и трговинских односа између Сједињених Држава и европских Великих Сила, те уједно створити ново доба привредне међународне делатности, везујући узајамно интересе произвођача и потрошача, који би онда заједнички могли, такорећи, обновити и препородити свет и земљу, добрим делом још увек празну и не-. обрађену. На овај се начин идеје и активност једних и других допуњују и преплићу на узајамну корист, место да (се' боре. и побијају међусобно. а Може неко рећи, да привредни и финансијски споразуми нису довољни сами собом да осигурају мирољубиву равнотежу, и да их било какав политички догађај може отпухнути као сламку. Овако резоновање нема данас више довољно оправдана основа, јер савремена. политика састоји се поглавито из економских елемената, па је пуста игра речима, или непознавање ствари, ако се то дво је дели, политика'и економија, и велика заблуда ако се овој другој даје нижи ранг и подређен значај. Политика није више брига око престижа и ривалитета државних канцеларија, него општи појам о великим социјалним, просветним, и економским проблемима, који нам се указују са свих страна и од којих зависе мир и равнотежа света. Рат је упропастио начисто велик део наших материјалних добара и резерва, он је опљачкао и победнике и побеђене. Неред и каос у погледу новца, за којим је следовао неред у трговини и привреди, — то су појаве за које нисмо знали пре светске кризе, и које су све нас подједнако погодиле; сад знамо, да је благостање било последицом међусобне сарадње и мирнога рада, и да нико не пати сам. То је чиста добит од оваког стања ствари. Под притиском овог сазнања, границе се номичу и отварају, поготово за привредне продукте, једнима требају сировине, други траже излаз за своје сувишке и нове тргове. Производња се рацијонализује, понуда и потражња се регулишу. Нема више земље, маколико богате, која би била-сама себи довољна. Друга је ствар, да ли се људи после: Рата боље слажу међусобом и више воле; али је поуздано, да: се више виде и да су више упућени једни на друге. Рат је, можда, био некада средством за решавање судара. и поремећених односа, или се бар држало да је; данас то нико више не тврди. Напротив, свако види да се њиме: ништа коначно не решава, а понајмање привредна расподела и' организација добара. Нико нас није боље него рат научио шта значи рацијонално газдо-. вање, па је: вероватно да: ће Европа, памтећи ову лекцију и увиђајући колика моћ лежи у економској сарадњи, несамо

21