Nova Evropa

Поред тога, дејствују нарочито још и привредне снаге, које стварају читаву мрежу општих интереса без обзира науске кругове појединих држава, на расу, језик, удаљеност, ин друге потешкоће и противности. М стални, често далекосежни, изуми и проналасци практичне знаности доводе до померања интереса и проширују видике и кругове људске делатности. Све иде затим да се образује што шири привредни систем, кудикамо шири него онај који је досад постојао у оквиру појединих држава. Баш велика послератна привредна криза европских држава допринеће, како изгледа, што бољем споразумевању и сарадњи народа на привредном подручју, а то ће онда неминовно прећи са привредног и на политичко поље. Ово је од утолико веће важности што“ је Друштво Народа политички још доста немоћно, јер. нема довољно средстава и могућности да своју власт, свој ауторитет, наметне појединим члановима заклоњеним својом апсолутном сувереношћу.

Било како било, сви су изгледи да стојимо на прекретници економског и политичког система у Европи, и да није далеко време — после састанака у Локарну и Тоарију (Тћоту) — када ће се Француска и Немачка наћи очи у очи пред Међународним Судиштем или у Женеви, а не код Седана или на Марни, те када ће се победа или пораз одлучивати за зеленим столом. Правда ће бити задовољена бар с исто толико вероватноће колико и на крвавом разбојишту.. Јер данас ни на бојишту не одлучује један народ сам и његово јунаштво. Да је Француска 1914 стајала према Немачкој само са својим властитим трупама, доживела би улазак цара Виљема у Париз; а опет, без Аустрије н осталих мањих савезника, Немачка не би била никад објавила рат. Водиће се дакле ратови и даље, само с том разликом, што се иза. расправљања и спорних питања, у позадини, неће указивати. пред очима судија клаоница од 20 милијона људи, као што је то било приликом Париске Конференције. |

Данас је, више него икад, међународна солидарност закон који везује људе међусобом. Ни на политичком ни на. привредном пољу не може више држава сама себи бити довољна. Стога је неминовно потребно, да нацијонална држава, без уштрба за своју индивидуалност, уђе у једну праву. и. живу међународну организацију. ;

те | Luigi Sfurzo.