Nova Evropa

_ Један разлог међународног трења.

. : (Духовити енглески књижевник Честертон — С. К, Сћезјепов —, написао је у њујоршком „Форуму“ за јуни 1928 чланак из којега је _ ово извод, према „Die Auslese" sa новембар пр. г..)

Распре међу народима настају често услед чистих неспоразума. Али да бисмо уклонили неспоразум, треба прво научити и дати себи рачуна о томе, да су укуси различити. Слобода води различности, а различност распри. Најчудније је, међутим, да најгори неспоразуми настају баш тамо где су две ствари једна другој помало сличне. ~ Што човека обично збуњује у туђој земљи, јесте да не налази ствари онде где их је он научио тражити и наћи. Један интелигентан Талијан, посетивши Лондон причао је како му се тамо готово све свидело, осим прљавштине и просјака. И био је сав зачуђен кад је чуо, да исто то кажу и многи Енглези за Италију кад се отуд враћају кући. Али, он је имао право. Он је видео у Лондону нешто што Лондонци не виде, само зато што им је стално пред очима. Кад је рекао »прљавштина«, није тиме хтео да каже да су људи прљави, као што су прљави људи у његовој властитој сунцем обасјаној домовини; не, он је мислио на прљавштину ствари, на прљавштину предмета који треба да су чисти, или бар који су чисти да се све светле у талијанском поднебљу, као што су например статуе од белог мрамора, котарчице са цвећем, и томе слично. А кад је рекао »просјаци«, није мислио на праве просјаке, на оне просјаке који просе на одређеним местима, већ на људе који зазјавају, и отваруцају или затваруцају врата а ишчекују да им се што удели. Другим речима, Талијан је имао исти осећај као и Енглез: сваки од њих могао је да поднесе просјаке и прљавштину тамо где се је на њих био навикао. Каже се, да је прљавштина нешто што не стоји на правоме месту, — И један и други од њих тражио је да она буде на »правом« неправом месту.

Једанпут сам се разговарао с једним Енглезом у једном француском ресторану. Он се љутио што Французи нису допуштали да отвори прозор, па је подругљиво опажао, како цела нација не воли свежи зрак. »Ако је тако«, одвратио сам му, »онда је чудно да толики свет руча ту напољу на улици«. Ето, том човеку никад није пало на ум да каже, пролазећи у Лондону Пикадилијем: »Зашто ниједна од ових гостијоница нема вани столова и столица, да би људи који воле свеж зрак могли ту ручати...« Њему није недостајао француски свежи зрак у Лондону, него му је недостајао само енглески свежи зрак у Паризу. М готово сви незнатни

52