Nova Evropa

неспоразуми међу народима спадају у ову категорију. Њима се стварно свиђају исте ствари, само што сваки воли да дође до њих на свој начин. | -

У погледу свежега зрака, например, лежи још озбиљнија опасност да дође до неспоразума између Енглеске и Америке. Енглези не знају да у Америци и нема само зрака, тамо је зрак или хладан или топао. Хоћу да кажем, да Енглези никад нису право сазнали шта је то лето а шта зима, они знају само шта је »време«, и туже се нањ. Оба народа радо би ублажила врућину и зиму, бар до извесног степена; али су та врућина и та зима, која би се имала ублажити, сасвим различите ствари. М та истина важи несамо за видљиве материјалне твари као што су врућина и зима, већ и за моралне ствари које одлучују у политици или у друштвеноме животу. Не ради се толико о разлици између црног и белог, колико о разлици коју неко утврди кад онде где је очекивао бело наиђе на црно, или обрнуто.

»Нравоученије« из овога јесте ово: кад критикујемо туђу земљу, не треба да се питамо: »Чиним ли ја истог« већ: »На који начин чиним и ја исто, у ствариг«... Готово је сигурно, да ћемо онда наћи како и сами, на свој начин, чинимо исто.

Све то доводи до извесних назора у моралном погледу који се врло често криво разумеју или тумаче. Оно што људи не воле, то није нека обична и случајна мржња, коју осећамо наспрам једног или другог непријатеља, — то је понос или хвала што их сами себи на неки начин указујемо или додељујемо, као да је на нама све добро и хвале вредно. Људи би нам радо опростили што мислимо да су наши непријатељи онако црни као што се приказују; али нам никако неће опростити што верујемо да смо ми тако бели као што то споља изгледа. Јер ми то нисмо, поуздано нисмо, ма били Енглези или Американци или Немци или друга каква историјска људска бића. И одиста, биће да људи имају право кад псују на иностранце, место да сами о себи говоре као о потпуно исправним створовима. Није искључено да ће значити напредак ако једног дана један Енглез отворено и искрено изјави: »Ти и ти подјармљују те и те исто тако страшно као што ми подјармљујемо Ирце«, или један Американац призна: »Корупција на двору Полибије исто је тако велика као у тресту уља«. Али, да ми не би ко рекао да проповедам неки измудријашени морал, по коме се нико не може управљати, спомињем да је књига што сам је у Рату написао противу Пруске носила наслов: »Злодела Енглеске«. ;

Нажалост, обичан начин да се избегне сукоб или свађ између два народа, и поименце између Енглеске и Америке,

53