Nova Evropa

не састоји се у оваком узајамном признавању људских слабости. Него се састоји у извесном благонаклоном изношењу на видик свога поноса; састоји се у томе да се каже: »Стојим на томе далековидном, идеалистичком, човечанском, духовно високом становишту, које је тако несумњиво узвишено, да ћете ви поуздано једва чекати да га самном делите...« Тако говоре неки Американци, несамо као да би имали да изврше моралну мисију и свет очисте од греха, већ као да и сами живе у веома чудном уверењу да цео свет гледа у прохибицији неку врсту очишћења од греха. Другим речима, место да кажу: »Дај да обоје признамо и исповедимо наше грехе«, каже свака нација: »Оди и буди пун врлина као што сам ја«. У овоме лежи, по мом дубоком уверењу, главна жаока код свих међународних трења. То је духовна охолост, нешто што је много горе и штетније од зависти или пакости.

Ова врста интелектуалног империјализма проузроковала је много више јада и штете него најускогруднији нацијонализам. Проглашавање наших врлина једином основицом за начела међународног права доводи до најгорих неспоразума. Странци ће лако заборавити на наше мане, али нам никада не могу опростити наше врлине.

G. K. Chesterton.

Mir u Evropi

Sporna pitanja.

(V, Poljakov, koji piše pod pseudonimom »Augurc«, saradnik za spoljnu politiku londonskog »THimes«-a, napisao je pod gornjim naslovom članak u londonskoj »PFortnightly Review« za septembar 1927, odakle da je u izvodu prenela »Die Auslese« za novembar 1, 8..)

One nedelje pred objavu Rata, jedan mladi diplomat ručavao je redovno u čuvenome klubu Sen-Džems {St, James's Club). Posle obeda zastajao bi obično još pred crnom tablom u predsoblju, gde su lepljeni poslednji telegrami, Tu je, čistim slučajem, kroz nekoliko večeri stajao pored jedne grupe mladih sekretara Nemačkoga Poslanstva. Nije mogao izbeći a da ne čuje dlasne primedbe koje su oni činili, pa je dobio utisak da su naročitu pažnju poklanjali onome što se dogadja u Irskoj.

Danas znamo, da je Nemačka Vlada u leto 1914 pripisivala izvesnu važnost teškoćama što ih je Irska zadavala Velikoj Britaniji, Posebni agenti imali su zadatak da političku situaciju naročito ispituju, Knez Lihnovski, nemački poslanik u Londonu, bio je doduše skeptičan, ali su njegovi nadležni u