Nova Evropa

само од хлеба. Али знаш ли ти, да ће се баш у име тог хлеба земаљског дићи на тебе дух земаљски, и судариће се с тобом, и победиће те, и сви ће поћи за њим кличући: онај који је сличан овоме зверу, тај нам даде огањ с небеса!... Знаш ли ти, да ће проћи векови, и човечанство ће прогласити на уста своје премудрости и науке, да нема злочинства, па дакле да нема ни греха, већ да има само гладних. Нахрани, па тада можеш захтевати од њих врлину и честитост, — ето то ће бити написано на застави која ће се подићи против тебе и која ће разрушити храм твој. На месту храма твога подићиће се нова зграда, подићиће се наново страшна Вавилонска Кула... Ти си им обећао хлеб небески, али понављам, и опет, може ли се небески хлеб у очима слабог, вечно порочног, и неблагодарног људског племена упоредити са земаљским хлебом»...« Да би се решило питање о општем признању и поклоњењу, требало је подићи »апсолутну заставу — заставу хлеба земаљског... јер нема ничег неоспорнијег од хлеба... Људи су робови, мада су створени као бунтовници...« Велики Инквизитор и његово страшно коло створиће, или ће покушати да створи, опет неку врсту земаљског раја, односно мравињака или кокошињака, у којем ћемо их (људе) »нагнати да раде, али у часове слободне од рада удесићемо им живот, као дечју игру, са дечјим песмама, кором, са невиним играма. Допустићемо им и да греше... Допуштаћемо им или забрањивати да живе са својим женама и љубазницама и да имају или да немају деце...« У име кога се ствара ова утопија земаљског раја, и уводи коначно и потпуно робовање човечанства, да ли у име Бога, или у име љубавиг — Не, јер Велики Инкви-

зитор у Бога не верује, а што се тиче љубави —-: »Ја не желим твоју љубав, јер ни ја тебе (Христа) не волим; а ако хоћеш да чујеш нашу тајну, са мојих усана слушај, — ми

нисмо с тобом, него с њим (духом зла). Ето то је наша тајна... .« Либерализам, социјализам, католицизам, подједнако су — тако верује Достојевски — јалови, и револуција је неизбежна. Та, »европска револуција отпочеће у Русији, јер код нас за њу нема озбиљне запреке, ни у систему управе ни у друштву«, — те су речи изговорене и написане онда када је изгледало да се, и крај свих испада и чак атентата појединих револуцијонара и њихових скупина, ипак готово цела Русија још увек клања »најблагоаестивијем, најсамодржавнијем, великоме Господару и Императору« ... Револуција је ту, на домаку: »Ми је нећемо доживети, али ће наша деца све то видети«... Раскољников у сну види општу међусобну борбу, крвави покољ: »Без-

226