Nova Evropa

Хиљадама факата сведоче о томе, да људи свесно, т. |. ca потпуним разумевањем, забацују своје праве интересе, јурећи на другу страну, за ризиком; ни од кога и ни од чега ненатерани на то, него баш као да нису ни хтели да иду правим путем, већ тврдоглаво и својевољно крчећи себи други, тежак и бесмислен пут, тапкајући у тами... А гле мрави, имају сасвим други укус: они имају једну дивну зграду којој хрле, коју никада не руше — то је мравињак; са мравињаком су почели високопоштовани мрави, са мравињаком ће сигурно и свршити, што свакако служи на част њиховој постојаности и позитивности. А човек је створење лакомислено и непостојано и можда, попут шахисте, воли само процес постизавања циља а не сам циљ. Можда, и ко зна (јер нико ни за шта не може да јамчи), можда се сав циљ на земљи, којем човечанство тежи, и састоји тек у овој беспрекидности постизавања, друкчије речено у самом животу, а не у некоме циљу ...« Тако резонује Достојевски с помоћу: јунака свога можда најдубљег, али у исто време и најстрашнијег, дела »Записиниз подземљ а«, веома мало познатог код нас, и на које се ни у Русији дуго времена није обраћало довољно пажње. Данас, када су социјалисти посустали са дочаравањем »земаљског раја«, а комунисти покрили Русију кокошињацима место сјајним палатама за све, данас видимо јасно пророчанску интујицију Достојевског, који у овим и другим својим списима и одломцима захвата много дубље и даље него други пре њега и поред њега.

Буржујско-либерално уређење, утемељено на фактичном одрицању баш оних начела у име којих је некада тријумфално ушло у Европу, начела слободе, једнакости, и братства, показало се јалово и осуђено на пропаст у пожару и крвопролићу. Шта преостајег — Да ли ће, можда, Европа наћи спаса у оној великој сили која ју још увек прожима и сачињава један од главних покретача њена живота, њене циви. лизације, њене мисли, — у католичанству, и његову стожеру папствуг — Одговор на ово питање дао је Достојевски у својој познатој Легенди о Великом Инквизитору, која је толико богата садржином и засеца у такве дубине да се даје тумачити на разне начине. Искушење Христово у пустињи, то као да је извод из историје човечанства: »Да ли видиш ово камење» — Претвори га у хлебове, и за тобом ће потрчати човечанство као стадо благодарно и послушно, премда вечно у страху да ћеш повући руку од њих и да ће им нестати твојих хлебова. Али ти не хтеде лишити човека слободе, и одбио си понуду, јер каква би то била слобода, пресудио си ти, када би послушност била купљена хлебовима» Ти си одговорио, да човек не живи

225