Nova Evropa

ralelu možda samo kod znamenitog danskog mislioca Kirkegora.} I baš se zato na Dostojevskog, a ne na koga Фгибоб, obraća verska misao Zapada, Nije slučaj, da se najoriginalnija i najdublja struja savremenog protestantizma, takozvana »škola Bakta«, u bitnim svojim delovima oplodjuje mišlju Dostojevskog. Ipak, teško da se može reći, da je Zapad dovoljno iskoristio Dostojevskog, Dostojevski je obeležio nove puteve, kojima nije dosta samo da se podje: kao svaki novi put, i put obeležen od Dostojevskog traži za dalje napredovanje po njemu uporan i dug rad, napregnute i naporne misli, I to je možda baš ono o čemu smo govorili na početku: fakat, da je Dostojevski došao do filozofske problematike u znatnoj meri samostalno, i uz to dosta kasno (kada je već bio svršen čovek, upoznao se sa zapadnoevropskim filozofskim tradicijama), možda mu je baš taj fakat dao mogućnost da se lako odvoji od tradicije, da zaseče u neke nove probleme i nove puteve, čiji uticaj nikako neće moći da izbegne u svom daljem razvoju etička i verska misao u zapadnoj Evropi, Dimitrije Čiževsbhi (Frajburs).

Достојевски и Словенство.

(Следећи чланак написао је Антон Флоровски, некадашњи професор Руске Историје на Свеучилишту у Одеси, који сада исти предмет предаје у Прагу. Чланак, у преводу с енглеског, доносимо према споразуму уредништва лондонског часописа „The Slavonic Review", koja ra je објавно у својој децембарској свесци, под натписом „Розфоуеузку апа «ће Зјауотс ОџезНоп“.)

Пре више него педесет година — 19. фебруара 1978) =; на догледу Цариграда, потписан је од победничке Русије и побеђене Турске прелиминарни уговор којим се предвиђа успостављање независне Бугарске. Овај датум, тако значајан у повести балканских Словена и њихове борбе за нацијонална и политичка права, није мање значајан за историју Русије и руског народа, јер је постао символом напора руског народа и руске државе у њиховој борби за живот и слободу Словена. Кажемо, напора народа и државе, зато што Руско-турски Рат од године 1877/8 није био само рат Русије као политичке силе, већ у исти мах и рат који је праћен у необичној мери народним одушевљењем и народном сарадњом. Још и више, тај рат био је поводом да словенски проблеми у целом свом обиму изађу пред руску нацијоналну свест, будући да су догађаји на бојишту и војишту присилили сваког свесног учесника у савременоме. збивању да даде себи тачна рачуна о своме ставу наспрам

238