Nova Evropa

Исто је тако и за Ивана Аксакова, »велика мисија, служити Словенству«, било мисија Русије, и овој задаћи давао је полетна израза у својим пламенитим списима.

Ко би поново читао шта је Достојевски писао о Словенству у доба када се његова судбина решавала огњем и мачем, поуздано би запазио читав низ сличности међу његовим идејама и идејама Ивана Аксакова и осталих славофила (као например Н. И. Дањиљевског). Непријатељско држање према Европи, указивање на супротности између Русије и Словенства на једној страни и народа и цивилизација на Западу, истицање вере као главног покретача у повести Словена и руског народа, и још друге битне и важне тачке; налазимо код обојих, и код Достојевског и код славофила. При свем том, значило би неправедно ограничити и сузити оригиналност Достојевског ако би се његова филозофија обележила као »славофилска«.

Долазе овде у обзир нарочито мисли и погледи Достојевског које је износио крајем Седамдесетих, у свом повременом часопису »Пишчев дневник«. Достојевски је и раније у својим списима додиривао Словенско и Рускословенско Питање, али је тек у »Пишчеву дневнику« 1876/7 ове своје назоре систематски обрадио и изложио. Покушаћемо да овде дамо један схематички преглед основних компонената опште филозофије повести Достојевскога у вези са проблемом Словенства.

Прво место, у оваком прегледу, припало би, по нашем мишљењу, идеји Достојевскога о универзалности руског народа и о његовој мисији у погледу човечанства. »Мисија руског народа«, тако он пише, »несумњиво је свеевропска и општа. Постати правим Русом, бити потпуно Рус, не мора напокон значити ништа друго, и ништа више, до бити брат свакоме човеку — свечовек, ако хоћете«. Ова мисао о универзалности и свечовечанству, код Достојевскога је мисао жива, дејствујућа, — не тек констатовање једне чињенице, већ програм руског живота и руске повести, јер иза ње стоји мисао о »општој заједници«, која тражи позитивну активност у корист светскога мира. »Руска душа«, каже Достојевски, »геније руског народа, уме можда боље од свих других народа да прими у себе мисао о свељудској заједници, о братској љубави, о разумноме мишљењу које прашта све што је непријатељско, разликује и измирује све што је несродно, и уклања све несугласице«. Он се често враћа тој својој тези, да је »руска нацијонална идеја« — »општа заједница човечанства«, да »руски народ верује у то, да ће на крају крајева бити спасен свесветском заједницом у име Христово«, да је руска идеја —- мисао »о заједници свих

241