Nova Evropa

народа који потичу од Јафета, па и даље још, много даље него то, који потичу чак од Сема и Хама«.

Потребно је истаћи, да је ова мисао Достојевскога о општој заједници позитивна страна програма за руску ствар, индикација могућног и достижног циља руских напора H настојања. Достојевски предвиђа и главна средства с помоћу којих Русија и руски народ могу стићи, или бар скратити пут, до тога узвишеног циља и до своје високе мисије. Та су средства: служба човечанству, самопожртвовност ради других народа. Он налази да Руси носе у себи »управо братску љубав за остале народе, потребу (готово жеђ) служења општој ствари за срећу човечанства, чак и на штету својих властитих највећих и најпречих интереса«; он верује, да »сада, када је дошло време, ми ћемо отпочети са служењем свима, за љубав општем измирењу. И тога се« — наставља он — »не треба ни најмање стидети; напротив, баш у томе и лежи наша величина, будући да све то води на крају крајева ка уједињењу човечанства«.

У тој општој служби за љубав општег уједињења састоји се, према Достојевском, нова порука коју има свету да испоручи руски народ; и то неће бити само нова порука и ново посланство него и коначни позив, у стању да препороди свет. Сасвим је било логично и природно да је Достојевски, испуњен оваким мислима, посвећивао сву своју снагу и све своје одушевљење епској борби Словена која се развила била у другој половини Седамдесетих на Блиском Истоку. Ту се указивала прва прилика за општу службу Русије, за пожртвовно залагање себе за ствар ослобођења Словена испод моћи и јарма Полумесеца.

Овде се у замисли Достојевскога сусрећу две идеје: идеја опште службе и идеја словенске мисије Русије, па је ова друга дала најповољнију прилику да она прва дође до израза. Русија је предодређена да буде нови месија, — рат Русије противу Турске за ослобођење Словена била је прва прилика и први повод за објављивање новог посланства, Русија је могла проговорити и објавити свету своје ново руско еванђеље.

Није потребно, и не треба, наравно, придавати превише важности Словенском Питању у општем систему филозофије повести Достојевског. Као што ће се видети мало даље, Словенско Питање је, у његовој конструкцији, тек једна етапа у откровењу опште и светске мисије Русије. Али та фаза је органичког значаја, и словенска задаћа Русије је важна у самом унутарњем склопу конструкције, а не тек због свога места у развијању светског програма.

Историја је дала прилике Русији да са својим новим руским еванђељем пође к Словенима пре свију других. У

242