Nova Evropa

европски, значај, захваљујући наравно активном учешћу Русије. _

Као што је познато, Русија је ушла у Рат од 1877/8 без. икаквих практичних освајачких намера, стављајући на прво место и пре свега другог опште интересе Словенства. Ова чињеница силно је одушевила Достојевског, јер је он башу њој видео тај нови позив, ту нову мисију, што их Русија има да изврши у свету; у том смислу, он је писао: »Ми ћемо први објавити свету, да не желимо постићи и повећати наше властито благостање на рачун индивидуалности народа који се од нас разликују, већ напротив да га гледамо у најслободнијем и најнезависнијем развитку других народа и у братском савезу с њима«. Или, на другом месту: »Овај Рат је први рат за слабе и потлачене, рат који треба да донесе живота и слободе а не да их однесе, — прошли су читави векови да свет није видео овакав рат«. Пожртвовање за љубавживота и слободе Бугара, пожртвовност без рачуна и без користи или профита, — то је Достојевски наглашавао с нарочитим одушевљењем говорећи о уделу што га Русија има у Рату од 1877/8. »Не ради освајања« — писао је он, »нити ради насиља, нити да би руски колос разорио и уништио индивидуалности осталих Словена, већ да би они дошли к себи и били у положају да се што више приближе Европи и човечанству, да би напокон могли имати мира и одмора након бескрајних, вековних патња, — тога ради желе сви Руси слободу Словена, а не да би појачали политички утицај и моћ Русије, како то подозрева Европа«... »Европа« — наставља он — »никако не може да нам верује, напросто зато што она сама никада не би тако радила — осим у циљу завојевања«.

Русија је дакле радила, године 1877/8, несебично; несебично, дабогме, уколико се то тицало практичне политике, јер је морално овај рат био од великог значаја и од велике »користи« за Русију, »будући да је за један велик народ баш то најбоља политика, — политика части, великодушности, и МИ све ако се на око чини да му то не иде у корист«... »Велике и поштене идеје, а несамо профит, односе ипак на крају крајева победу међу народима, упркос на око смешне непрактичности оних који их исповедају и заступају, и упркос поруге и потсмеха које за њих имају дипломати Метернихова кова. Политика части и некористољубља није само највиша већ је, можда, и најуноснија политика за велике народе, баш зато што је велика«...

Не треба заборавити, да овај некористољубиви и пожртвовни рат за уједињење Словена, за остварење њихова будућег општег јединства и благостања, има нарочит значај и нарочито место у филозофији Достојевскога о ратовању

244