Nova Evropa

poznaje, da ih je razumeo, da im je prišao bao svoj svojima, da može da se u njima polpuno ouvaploli, da- je samo rusbom duhu data svemirnostf, dato da postišne i sintefizira sve mnogosfruhe nacijonalnosfi, i da odbaci sve njihove profivurečnosti. Druša misao Pušbhina je u tome, što se on obratio narodu i uzdao se jedino u njegovu moć, — garanfija da ćemo samo u narodu naći u punoj meri celobupni naš rushi genije i svest o njegovu opredeljenju. I ovo joe Pušhin nesamo pobazao već i primenio prvi na delu. Od njega je počeo Pod nas svestan preoPretf na stranu naroda, o hojem se nije ni mislilo pre nješa od reforme Pefra Velibog. Cela ova sadašnja naša Plejada radila je samo po njegovim uputstvima, i posle Pušbina ništa novo nije rekla. Sve Pblice ove Plejade bile su u njemu, i on ih je odredio. Uz fo je ona razrađila feb mali deo onoš ma što je on uhazao. Ali ono što 'su učinili, razradjeno je s fabvim bogatstvom snage, s fahuom dubinom i preciznošću, da bi ih Pušhin sigurno priznao, »Ana Karenjina«, po svojoj ideji, Prije nešto поро, mnečuveno bod nas dosada; mesto nje modli bismo da se pozovemo na izvo?, f. J. na samog Pušhbina, Rhoji je najasniji, najači, i najnesumnjiviji dobaz da je rusbi genije samostalan, i da ima pravo na velihbo svefsho i opštečovečansho značenje u budućnosti, u smislu ujedinjenja.

Vaj, mabolibo mi shrefali pažnju na naše pisce, još dugo njih neće čitati u Evropi. A i bad počnu, još dugo ih neće razumofi i pravilno ceni, ne zbog nedostatha sposobnosti, već zato što smo mi za njih sasvim drugi suef, bao da smo pali s meseca, fabo da im je tešbo priznati i samo naše postojanje. IpaP, i pored sveg foga, »Ana Karenjina« je savršenstvo, i fo fahvo s hojim se ne može uporediti ništa iz evropshe Pnjiževnosti u naše doba. Zatim, i po suojoj ideji ona je nešfo naše, naše rodjeno, baš ono šfo čini našu osobenosti pred evropshim svetom, našu nacijonalnu »novu reč«, ili bar njen početfah, — тес Боја зе пе čuje u Еогорг, а Боја јој је foliho potrebna pored sve njene gordosti. Ja ne mogu da se upuštam ovde u Phnjiževnu RPrilihu, rećiću samo neholiPbo reči.

U »Ani Karenjinoj« izneseno je shvatanje ljudshe rivice i Pbriminoliteta. Ljudi su uzefi u abnormalnim prilikama. Zlo postoji pre njih. Uvučeni u Боошас laži, oni čine prestup i bezizlazno fonu: babo se vidi, misao o jednoj od najomiljenijih evropshih tema. Ali da vidimo Phabho se ovaj problem rešava u Evropi. Tamo se on rešava na dva načina: u pruom rešenju, zabon je dat, napisani, formulisan, — on je sastavljan hiljadama godina; zlo i dobro je odredjeno, težina mu je odmerena, razme? i stepen mu odredjivali su poznati u istoriji mudraci ljudshog roda neprestanim radom ohPo čovečje duše i višim naučnim shuafanjem ujedinjujuće uloge čovečanstva u holebtivnom živofu. Taj : izradjeni bodebs mora se strogo izvršavati, — ho neće, bo hoće

254