Nova Evropa

— ето се оптужује ради поступања са својим мањинама. Је ли то случајна недосљедност, или ружна дволичност> И какав ће бити положај тог моћног патрона мањина у Скупштини Д. Н., ако некакав најивчина извуче из својих аката Бауерову Посланицуг Тако једна вјешто удешена политика жонглирања губи своје упориште. У Италији се је право схватила надбискупова посланица, и ради тога протести код Ватикана, и ради тога они до данас неуздржани нападаји у талијанском новинству.

Ово је било потребно, јер је корисно да се сва зла и код куће и изван куће јавно претресу. Не може бити мира у народима и међу народима, док се све зло не уклони. Дапаче, док се не одстране запреке ширењу праве културе у народима и међусобног повјерења међу народима. А сигурно је, да су најтеже запреке и прави узрочници немира и незадовољства недолично поступање са сваким појединим

човјеком и са сваком поједином друштвеном заједницом. Ради тога ће и сва настојања око зближења народа народу, државе држави, око склапања ширих државних заједница него што су постојеће, остати глас вапијућег у пустињи све дотле док се у свакој појединој земљи, у сваком народу и у свакој држави, не уклоне сва дјела насиља и варварства, и док се између државе и државе не прочисте и не одстране

сви узроци међусобних сукоба и сумњичења.

Са овако повишена мјеста гледана надбискупова посланица, указује се она и потребном и корисном и за нас и за Италију: она је указала без устезања на највеће зло које се испријечило између ове двије државе, које су позване да у Средњој Европи и на нашем Балкану, у најтјешњој сарадњи и заједници, одиграју пресудну улогу носиоца културе и напретка. А овако просипају своје снаге и тешко стечени народни иметак у суревњиву бдењу једне над другом, везујући себи руке за велике замахе у корист и свога народа и људске заједнице. Управо зато ова посланица и није посланица само загребачког Надбискупа, него је читавог југословенског народа. МИ сав овај народ, свих вјера, тако ју је схватио и тако поздравио. Сав народ, осим двојице: једног бившег угледника, угледника по положају, који је покушао да изнесе разлику у односима Срба према Италији и Хрвата према Италији, баш као дау народу од дванаест милијона душа могу постојати двије политике према држави од преко четрдесет милијона душа. (Тога ради је, ваљда, из куријоЗитета, полуслужбена »А. А.« и објелоданила то чудовиште Од мишљења.) А друго је оно »гласа П. К. Матице С. Д«, који се је закачио за надбискупову посланицу сигурно само зато да даде примјер како не ваља писати.

e

361