Nova Evropa

Тако, док се код куће сабиру мисли око истих проблема, од почетка до данас нерјешених, извана, у широкоме свијету, окрећу се домишљати државници око загонетке заогрнуте именом »њемачко-аустријског царинског савеза«. Колико ли узбуђења ради тога, и колико ли промјена на фронтовима!

И код нас се је покушавало везати нас у царинској унији са Румунијом. Само покушавало, и нико се није узрујавао. Покушавало се и створити неки блок аграрних земаља, у сврху да заједнички осигурају себи западно-европско тржиште, а уклоне конкуренцију Америке и Русије. Разумљиво је, да се државама потрошачима житарица не може наметнути дужност да се заваде са по бијела свијета, да би одбили од себе гломазног руског потрошача и америчког банкара, а све само зато да би удовољили источно-европским државицама. Па када није ни то могло успјети, тада се је у свијет бацила ријеч о трговинским уговорима са преференцијалним царинама на житарице, што обичним језиком изговорено значи: иста пјесма на други глас. Тако се ишло од лутања до лутања, а затварало очи пред истином, која је промукла од урлања: да је превелика себичност опасала државе непробојним зидовима, и да ће олакшање наступити истом онда кад се ти зидови до темеља поруше. Ето сигурна пута к препорођеној Европи. Али прије него што ће се зидине минирати, треба уредити и задовољити своју кућу, а затим — само затим — отворено, широкогрудо, и "искрено, руком о руку са сусједима, одстранити све камење спотицања и неповјерења. Широк је свијет и на њему је круха за сваког појединца, и обуће и одјеће доста. А мало и премало у затвореним границама и омеђеним пољима.

И сада, када је овај њемачки народ — којему у име принципа самоодређења забранише политичко уједињење покушао да проведе стварно и економско уједињење, и да поруши међусобне царинске зидине, — ето му се је испријечила стара Европа. Хука и бука. Али, ако се негдје из позадине подвргне анализи та бука, извући ће се из ње увијек и у сваком случају човјека који виче ради своје властите коже. Човјека иза затворених зидина. Свијет који трпи, и онај који љуби човјека ради човјека, пита се: докле ће ова комедија трајати» Има ли начина и могућности да се поруше све те ограде, и који је то нови откупитељ који ће то највеће дјело у људском животу известиг...

Ова наша мала земља, положена између руског горостаса и њемачког дива, зна добро да јој је одређено, да своје жито и месо разноси по њемачким земљама, а опет, да уморне посленике германских племена прима у своју земљу на одмарање. Судбина земље жита и земље туризма.

362