Nova Evropa

гране испред других, или једног краја испред другог, она може битно да делује на развитак појединих привредних грана, односно крајева. При концентрацији хипотекарног или комуналног кредита код једне новчане установе, како је то случај код нас, дотична установа може својом политиком дугорочних кредита битно да утиче на развитак појединих крајева, односно појединих центара. Исто је и са концентрацијом аграрног кредита: догод има неколико новчаних институција које првенствено воде рачуна о подмирењу кредитних потреба пољопривреде, постоји мало опасности да ће поједини крајеви имати предности над дру гима; међутим, ако је тај кредит концентрисан код једне једине новчане установе, постоји могућност да би се кредитна политика могла водити с уског хоризонта фаворизовања једног краја занемарујући друге. Уколико постоје специјалне новчане институције за поједине гране при вредне делатности, као што су занатство и индустрија, и уколико су те новчане установе централизоване, увек има могућности да ће припадници дотичне привредне скупине у једном крају бити боље третирани него у другом.

Наше државне и полудржавне новчане установе располажу данас, што из чековног што из штедног промета, силним износима, па није свеједно како господаре својим средствима. Мако оне обично не ступају у директан контакт са појединим привредницима, нити их финансирају, постоји могућност да средства са којима располажу пласирају првенствено у једном правцу или у једном крају неводећи рачуна о целокупној средини која им је поверила те износе. Тако је, например, наша Народна Банка имала концем прошле године подељено 1.433,683.790' динара есконтног, и 903,472.463 динара ломбардног кредита; укупно 1.687,156.254 динара кредита; али ти кредити у нашој привреди не играју ону улогу као у другим привредама. Узрок је у томе, што је Народна Банка морала кредитирати и државу са преко четири милијарде динара; кад се, по извршењу валутне ре форме, тај дуг бар деломично врати, Народна Банка биће у стању да има одлучну реч на нашем новчаном тржишту. Досада су се дизале често и тужбе, да Народна Банка при подели својих јефтиних кредита не води подједнако рачуна о свим деловима државе, и да износи кредита које добијају неки наши привредни центри не стоје ни у каковој релацији са значајем дотичних центара у нашој привреди, па се тражи да Народна Банка инаугурише нов правац своје кредитне политике, који би осигурао праведнију поделу њених кредита. Законском стабилизацијом динара, Народна Банка ће доћи у положај да стави знатнија средства на расположење нашој привреди; ако она то не учини, онда би валутна

364