Nova Evropa

реформа досадашњу неједнакост самбо још потенцбвала, јер ће са знатнијим кредитима и фаворизовање једног краја на штету других бити од пресудније важности за далњи развитак наше привреде.

Државна Хипотекарна Банка поделила је концем прошле године хипотекарних кредита за две-милијарде-290-милијона динара, а комуналних кредита за 472 милијона динара. То су већ много већи износи него они Народне Банке. Тачних података немамо при руци, али држимо да претежни део хипотекарних кредита које су разделили сви наши нов-. чани заводи отпада на Државну Хипотекарну Банку. А код комуналних кредита њен је удео још и већи. И за Хипотекарну Банку се тврди, у погледу поделе кредита, нарочито хипотекарних, да су поједини крајеви боље прошли него други. Можда је томе донекле разлог и структура појединих крајева; али то не мења чињеницу, да је подела кре-. дита различита, и да томе треба стати на пут реорганизацијом установе. Она би имала, у првом реду, да води рачуна 9 комуналном кредиту, док би хипотекарни кредит по градовима требало оставити самоуправним новчаним заводима, односно приватним установама које имају право издавања заложница. Код Хипотекарне Банке било је концентрисано, концем прошле године, једна-милијарда-220-милијона динара фондова јавних установа, те 400 милијона капитала. јавних установа; на те износе Хипотекарна Банка подељује камате које су далеко ниже од каматњака на улошке. Пи-. тање је, да ли треба законским мерама концентрисати све те износе код једне једине установе, која их претежним делом пласира у хипотекарне кредите по нашим великим центрима; ми држимо, да би се износ од преко три милијарде динара, са колико располаже Државна Хипотекарна Банка, дао боље и за привреду корисније употребити него што је пласирање у хипотеке на велике палате по Београду, Загребу, Сплиту, и ТД.

Поштанска Штедионица имала је, концем прошле го-, дине, уложака за једну-милијарду-182-милијона динара. Од тог износа било је пласирано — што у ломбард а што у набавку државних папира — преко пола милијарде динара, док је у благајни и код Народне Банке било 309 милијона, колико је потребно за одржавање ликвидитета. У текуће рачуне било је пласирано 381 милијона динара. У погледу поделе ових текућих рачуна било је раније много замерака; из биланса (будући да су сада отпале разне табеле) није могуће просудити, да ли те замерке стоје и данас. У изградњи нашег новчаног тржишта, Поштанска Штедионица игра важну улогу. Онај део средстава који се њој поверава, и за који се може држати да ће остати трајно, она пласира

365