Nova Evropa

гиналношћу и сензацијама. Нити се истицао као индивидуалист, нити као песимист, нити ничеанац, нити богоборац, нити еротоман; нити је био револуцијонарац, нити ишта од свега оног чега је тако пуна, и од чега је тако болесна, литература нашега доба. Владајући савршено техником руског језика, скромни последник Пушкина, Гогоља, и Толстоја, у поседу огромног талента запажања, Куприн је изнад свега, и више него ико у Русији и руској књижевности, волео и обожавао живот. Сликање живота, и у њему човека, у свој њиховој разноврсности, поставио је он себи као задатак. Око њих као средишта купи се, и врти се, све што је Куприн мислио и писао, у свим могућим варијацијама и сликама. У безбројним приповеткама дао је огроман број типова и ликова, у њиховој калејдоскопској бесконачности, бележећи верно и убедљиво различите случајеве људске комедије и људског бића: официри, чиновници, учитељи, студенти, глумци, уметници, новинари, шпијуни, лопови, детективи, жандари, проститутке, верглаши, ловци, рибари, и толики други, дефилују пред лицем читаоца, ваљају се великом реком живота, коју Куприн неуморно и беспристрасно посматра и слика на страницама својих књига. И тој шареној слици, коју читалац Куприна има пред собом, са свим њеним обиљем и шаренилом, одговара и живот самога писца.

Александар Ивановић Куприн родио се године 1970 у Наровчату, Пензинска Губернија, у једном забаченом ме„станцу, где је његов отац био чиновник, и уз то одличан вијолинист и сликар-аматер. Мајка му је била из кнежевске татарске породице, жена напрасита и плаховита, која је имала ванредан дар памћења и опажања, и која је необично волела животиње. Оца је изгубио врло рано, па је већ као дечак доспео у војну школу (које се не сећа по добру, описујући живот у њој у приповеци »На прелому«). Рана, коју је ова школа оставила у души даровитог младића, није дуго зацелила. Већ је боље било у војној академији, камо је дошао после »кадетског корпуса«. Ту се живи лакше и слободније, и Куприн куша слатки отров штампе (1892): у »Московској Новини«, руском сатиричком листићу, штампа он прву своју приповетку »Први наступ«, из глумачког живота

који млади аутор ни сам није још познавао. За ту прву

објављену приповетку добио је одмах затвор, будући да свој рад није предао преко »претпостављених«. Свршивши Академију, Куприн је био кратко време официр у једном малом руском пограничном месту, где се уједно спремао за генералштабног официра. Али укор који је у то доба добио од свога команданта ојадио му је каријеру, и он је увређен | напустио војску и повукао се у грађански живот. Са три:

374