Nova Evropa

јој specifične zadatke: od nas nisu više tražili opštu ofanzivu, nego mi smo imali da do u jesen 1917 zadržimo kolikogod moguće više nemačkih divizija na našem frontu... Ovaj zadatak potpuno je ispunila Ruska Revolucija ..,« Zatim Kerjenski pokazuje, kako je Revolucija uzdrmala samim temeljima Hapsburške Monarhije, kako je ubrzala proces raspadanja austrougarske vojske i jačanja nacijonalnog revolucijonarnog raspoloženja kod slovenskih naroda Dvojne Monarhije, kako je podrila vlast Koburga u Bugarskoj, kako je oslabila Tursku, i kako je porazno delovala na germanofilske krugove Finske, vezane personalnom uhijom sa Rusijom, i na iste krugove u Švedskoj. Ali za ostvarenje ovih zadataka, kao i za samo čuvanje ruske fronte, trebalo je učiniti nadčovečanske napore i baciti ruske trupe napred, U tim naporima, Kerjenski je igrao časnu ulogu, o kojoj se on izraŽava sa dosta skromnosti, »Na dan naših poslednjih besed4 pred vojskom, u oči bitke, bio je svaki od nas govornika naročito tronut, Zar nisu naše reči bile poslednje uputstvo u smrt? Vojnici, a i mnogi oficiri, u pravom smislu reči gutali su svaku reč, kao da su tražili u njoj odgovor na mučno pitanje Које је и роslednjim trenucima imosilo pometnju u njihove jadne duše. Sećam se da su se, na području XI Armije, vojnici u Dblizmi zaklona toliko oko nas nagomilali da su privukli pažnju nemačke artilerije, Morali smo držati naše govore uz pratnju neprijateljskih topovskih zrna koja su tuda proletala; ali se тако nije micao s mesfa, niko nije išao u zaklon, niko nije čak glavu забпио,,. Napokon, prvi juli. Raspoloženje kao na Golgoti: svečano-zabrinuto, i puno угибћ тоШауа ... Маха teška artilerija gruvala je besprekidno, i nad našim бјамата офећаје зц džinovske granate noseći smrt u neprijateljske linije. Ali su se mnogi topovi, koje su nam bili poslali Saveznici, već posle dva-tri dana pokazali neupotrebljivima, I, odjedared mrtva tišina, Strah hvata svakoga za sušu, — da li to vojska nastupa? Da, vo jska nastupa...« Početkom oktobra, ruska Vrhovna Коmanda predala je jedan memorandum Saveznicima, ikoji navodi Kerjenski; u njemu je stajalo: »Prvog jula, na dan naše ofanzive u Galiciji na ruskonemačkom frontu, bio je broj neprijateljskih divizija isto onako veliki kao što je bio 12, marta. A u doba kada su bitke u Galiciji i Bukovini dostigle svoju kulminaciju, neprijateljske borbene snage povećane su sa devet-i-po divizija pešadije. To su bili sami Nemci... Neprijateljska artilerija pojačana je sa 640 topova različitog kalibra...« Baš u doba ofanzive buknuo je bio prvi boliševički ustanak u Petrogradu, dok je drugi ustanak — koji Je oborio Privremenu Vladu — izbio baš onda kad se Austrougarska najozbiljnije spremala da zatraži od Rusije separatni mir, U ovoj strašnoj koincidenciji vidi Kerjenski najači dokaz saradnje Ljenjina sa Nemcima, Ciljevi su dabogme bili različiti: Ludendorf

385