Nova Evropa

u veoma plemenitoj i simpatičnoj ulozi, I sam Car mu je priznao, da mu je »potpuno verovao«, Zanimljivo je da tu Kerjenski saopštava, kako je vodio formalnu istragu nad caricom Aleksandrom, osumnjičenom sa veleizdaje; da ju je saslušao, i da se uverio o njenoj nevinosti, Još bi zanimljivije bilo da se objave akta tih saslušanja, ako ona još postoje, Cela ogromna drama Rusije, obe velike veleizdaje o kojima se toliko govorilo — i бгире raspućinovaca za vreme sutona monarhije, i grupe ljenjinovaca za vreme zore Revolucije, — ostaju dosada nedovoljno rasvetljene, pored sveg mnoštva publikacija svake vrste pa i naučnih istraživanja, Te dve velike iajne i zagonetke ostaju nerešene i posle izvanredno važnih uspomena Kerjenskog, које inače — kako smo videli — zaslužuju svaku pažnju,

Dr. Alebsije Jelačić.

Једно дело о модерној скулптури.

Несумњива је чињеница, да је присутност Мештровићеве скулптуре допринела порасту интересовања за уметност који се очигледно манифестује у Великој Британији од Рата наовамо. Последњих година изашло је на енглеском језику неколико већих дела о старој и модерној скулптури, а часописи и листови доносе све више и све боље обавештене извештаје и чланке о ликовној уметности, и поименце о скулптури, уз многобројне и одличне репродукције и уметничке прилоге. Сада је издавачка фирма »The Architectural Press« издала једну важну књигу В. Омоније-а (У. Аштотјег) под насловом »„Модерна архитектурална скулптура« [»Modermn Architectural Sculpture«}, Koja craje TpH гинеје (око 870 динара), а у којој су илустровани радови од више него сто скулптора са преко четири стотине репродукција. Од Мештровића има у њој тринаест примера, од Росандића седам (све из Петриновићеве Капеле), и од Аугустинчића један. |

Омонијб, и сам скулптор-резбар (академских традиција), веома је широкогруд у избору, и израз »архитектуралан« не употребљава у уском смислу те речи. Уосталом, његов је предговор врло кратак, а онда препушта сликама да говоре саме собом. То оне и чине, па је овде дата одлична прилика за упоредне студије. Никоја друга књига британских издавача не пружа ни приближно ништа слично.

Наравно да се поткрала и која омашка. Штета је, например, да нису приказана дела Ханака, Мецнера (Мегглег), Минеа (Мипе), и што нису споменути финско скулпторство нити жива школа каталонских резбара.

387