Nova Evropa

Poslednji deo svoje knjige posvećuje pisac fašizmu i diktaturama. Sonino je veliki grešnik: on je stvorio Londonski Ugovor od 1915, on je od Slovenaca, Hrvata i Srba napravio nepomirljive neprijatelje za Italiju, on je unizio Italiju na Konferenciji za Mir, on je prouzrokovao razočaranje u rezultate Rata iz kojega je ponikao fašizam, Sonino je »diplomatsko poreklo lašizma«; pošten, ali uzak ı slep, Sonino je stalno gundjao, iako je »italija više nego makoja druša zemlja ostvarila svoje raine ciljeve«, Danuncije je književni otac fašizma, jer je on dao pesničkog izraza onoj nacijonalističkoj freneziji koja se nije dovoljno istututnjila u ratu, Ali, pravi njegov roditelj je Pakta, čovek koji se uopšte nije rodio, ili »mrtvorodjeni«. Slorca je težište svoje knjige postavio na fašizmu, ali se čini da ovde njega zaslepljuje politička strast, Izlaganje je vrlo zanimljivo i živopisno, ali Je malo ubedljivo, Uprkos svima ironijama o neozbiljnom postanku fašizma, on evo stoji skoro deset godina, Mnogo je ubedljivije ono što pisac kaže o M usoliniju,i o preobražajima koje je fašizam pretrpeo u toku vremena: on priznaje da. se oko Musolinija okupio lep broj vrlo energičnih i vrlo sposobnih ljudi, i da je on našao podrške nesamo u gomili avanturista, koji su voleli mali i lažni rat u Fijumi zato što nisu poznali onaj veliki i pravi u Alpima. Što se tiče ideologije, Slorca priznaje da su je fašisti imali, i da ona mije bila nimalo crna, već pre crvena, Musolini je nesumnjivo vrlo mnogo novinar, — To za grofa Sforcu uglavnom znači neozbiljan i površan čovek, — ali takav je bio i Klemanso, takvi su i Lojd Džordž, i Trocki, Ipak je on pokazao — pored sve glume, koja možda nije sasvim bez smisla za Italiju, — mnogo preduzimljivosti i mnogo smisla za psihologiju mase, gotovo kao i Gjoliti, a pouzdano više nego Sonimo, Salandra, i tutti quanti presidenti On je, kaže Slforca za Musolinija, od one vrste šefova koji idu za strujom i osluškuju puls mase, To izgleda tačno, ali zar najveći šelovi nisu bili samo tumači opštih potreba narodnih masa? On je, veli dalje pisac, žrtva svoje vlastite legende, mita koji je stvoren oko njegove ličnosti. On kopira Drugo Carstvo Маројеспа Ш; ali ima i nekoliko vrlo značajnih ustanova koje potsećaju na ruski eksperimenat, On je poslužio industrijaloima i velikoposednicima u njihovu strahu od boljševizma, To je najtačnije, Ali, je li u Italiji u onim prilikama bio mogućan boljševizam, i da li su G.G. Niti i Sforca toliko radikalni da bi dopustili da se Italija sovjetizuje? Pisac je mnogo srećniji kad govori o odnosu izmedju fašizma i Pape. Najnoviji sukobi potvrdjuju nje-

govu tezu, da iz spreBe s »avanturom« — kako on stalno томе = га о

lašistički prevrat — Vatikan može izići samo oštećen, Toje. ~

nesumnjivo, Makakva bila sudbina fašizma — a po svemu 'iz+

бједа да зе on izrodio i da se primiče svome slomu —, Kato: II LAN

101