Nova Evropa

lička Crkva mora stradati zajedno sa fašizmom. Za nju bi bila najpogodnija atmosfera mraka i neslobode koja vlada od 1922 naovamo, Svako pucanje obruča mora da joj smeta, Jer, posle crnih košulja u Italiji zacelo neće zavladati crne mantije, već nešto drudo, svakako manje povoljno za svetovnu i duhovnu vlast Vatikana,

Od svih diktatora našega vremena, grofu Slorci najviše imponuje Kemal Paša, i to ne kao reformator nošnje, azbuke, i običaja (što on smatra kao neozbiljne i suviše brze promene), već kao organizator vojske, Za svoj vanredni uspeh, veli pisac, Kemal ima da zahvali Saveznicima, koji su pravili neverovatne greške na Bliskom Istoku, naročito englesko-grčkoj avanturi sa Smirnom, Najveća Kemalova zasluga u njegovim očima jeste, što se odrekao svetske i muslimanske politike nemoćnih a pretencijoznih sultana, i što se ograničio na tursku nacijonalnu politiku. Netražeći snage u džamijama, Kemal ju je našao kod anadolskih seljaka, koji su jedino sačuvali svežine i zdravlja, kao i svi seljaci na svetu, — Ako je Kemal »diktator-realist«, Pilsudski je anahronični, klasično-poljski diktator, »reinkarnacija stare romantične i don-kihotske Poljske, koja prezire sve što je materijalno«. Bojimo se da i ovde, kao u mnođim ostalim prikazima grofa Sforce, nema više istorije i literature nego stvarnosti, Poljska je u vrlo teškom poloŽaju, — naročito zbog svojih ogromnih nacijonalnih manjina, i тђоб перпгодпоб »Копдога«, — 1 ona će morati da nastavi svoju ekonomsku, osobito agrarnu, revoluciju, i verovatno da suzi svoje granice, ako želi da izbegne eksploziju, Naš pisac o tome ne kaže ništa; njeća zanima samo »starši pan«, a ne bi se reklo da je on glavno. — Juan-Ši-Kaji Sun-Jat- Sen su malo poznati u Evropi: grof Sforca je dobro učinio što je uneo u svoju knjigu i jedan deo svoga kineskog iskustva, Prvi je »diktator koji se prilagodjava«, a drugi — mnogo značajniji, možda jedan od najvećih ljudi ovoga vremena, — vlada posle svoje smrti: »posmrtni diktator«, kao Ljenjin, i Još više nego Ljenjin., Očekivalo bi se malo više od pronicljivih pogleda i гагђот об зада о4 оуоба pisca, u čemu je suština Kineske Revolucije? Da li je to samo pobuna evropski obrazovanih studenata protiv ustajalih i svemoćnih mandarina? Da li samo sukob izmedju Severa i Juga? Sforca kaže: ima i nešto treće, to je Juan-Ši-Kaj, A kineska buržoazija u borbi sa stranim kapitalom? A radnici koji više neće da budu kuli, naročito otkako je veliki broj medju njima živeo u Americi? A kineski seljaci? Pisac ne govori o ovim faktorima. Ali on spominje nešto vrlo važno: Svetski Rat koji se završio 1918 izgledao je Kinezima kao jedan veliki gradjanski rat bele rase; i kad su ih pozvali i naterali da izidju iz svoje meutralnosti, mudri SunJat-Sen je predočavao: ne tražite to, jer Kinezi ne prave ni-

102