Nova Evropa

Privredna kriza i problemi nezaposlenosti.

(Pre dva-tri meseca održao je pisac ovoga članka predavanje o gornjoj temi na Narodnom Univerzitetu u Beogradu, pod- pokroviteljstvom „Anglo-američkog Jugoslovenskog Društva. Mi smo ба zamolili da to predavanje preradi i dopuni za ovaj broj »Nove Еугоре«, ра ба ovde donosimo,)

Tristan Bernar, poznati francuski humorist i dramatičar, nestrpljivo očekujući praškove protiv besanice, rekao je kaže — mapokon svojoj služavci, -da ode apotekaru i da mu kaže, ako za pola sata ne dobije te praškove, da će leći i da će zaspati bez njih, Ova anekdota pada nam na um svaki put kada se čuje ili čita o movim merama koje se preduzimaju za lečenje nezaposlenosti u svetu, Svetska privredna kriza, naime, čija je posledica ova velika nezaposlenost, izgleda kao da će se ma kraju krajeva morati automatski da izleči snagom same privrede, ukoliko je u tome ne budu sprečile mere raznih višemanje merodavnih faktor4,

Veru u uspešno lečenje privredne krize poljuljali su u nama ne toliko težina i složenost samoga problema, koliko mnogobrojni diletanti na političkom i privrednom području, naročito oni prvi, koji bezazleno i sa širokim proročanskim gdestama, i s pomoću mnogobrojnih cifara, indeksa, i oštroumnih zaključaka, plivaju po pučini ovog ogromnog problema, Treba se samo setiti, kako su se još od početka, kada je kriza takoreći bila u pelenama, t, j. kada je bila delimična i ličila još na one depresije koje se redovno ponavljaju, naročito posle jače konjunkture, navodile raznovrsne, nedovoljno ispitane, činjenice kao prouzrokovači krize, te prema tome zavodile mere koje su se onda kao neuspeli pokušaji opet morale napustiti, Tako su prvo došle u modu mere protivu hiperprodukcije, iako se uskoro ispostavilo da je u pitanju bila proizvodmja koja зе kao ona u Velikoj Britaniji danas — ne prilagodjuje dovoljno potrebama ni pofrošačkog tržišta ni reorganizacije u smislu nacijonalizovanja, ili nedostatak novčanih sredstava kojima bi ona bila apsorbovana, jer ukoliko je veća proizvodnja utoliko se širim masama pruža veća mogućnost da se njome koriste. Docnije sti došle mere u priloš povećanja potrošnje i što racijonalnije prođaje, iako je i tu u pitanju jedino bio odnos izmedju potrošnje i proizvodnje, Još kasnije su došle mere za povećanje proizvodnje putem naučne organizacije rada, budući da se njome i u vezi s njom snižavaju troškovi proizvodnje. I tu se pokazalo kao glavno, da se ne racijonalizuje ni suviše brzo ni suviše sporo, već — racijonalno [{primer. Sjedinjene Države ı Velika Britanija), Posle toga su naišle mere za povišenje nadnicA, te za stvaranje tim putem povećane potrošačke snage.

120