Nova Evropa

nezaposlenosti; organski nedostaci ekonomske krize ne bi se time ni za dlaku izmenili: troškovi proizvodnje ostali bi isti, loša podela i slaba pofrošnja nagomilanih rezerva ostale bi iste, nesrazmer izmedju cen4 ostao bi isti, — sve ono Što je uzrokom krize ostalo bi kako je i bilo, a nezaposlenost bi i dalje rasla, Onda je još uvek bolje platiti premiju nezaposlenima, nego stvarati poslove koji će državu mnogo više stajati пебо te premije!

Svi ovi argumenti za suzbijanje krize dakle, ako se uzimaju svaki za sebe, mogu još nekako i izgledati stvarni i dobri, ali čim se povežu medjusobom ili osvetle sa svih strand, njihova zavisnost jednog od drugog, te prema tome i njihova relativna ispravnost, postaju očevidne, Zato samo one mere mogu biti od koristi i bez opasnosti za privredu koje države preduzimaju, da bi potpomogle privredne zakone, da bi izazvale njihovo ostvarenje i njihovo što besprekornije funkcijonisanje. Sve ostale mere, pa i one koje se preduzimaju radi izjednačenja prirodnih ekonomskih uslova, imale bi se primenjivati samo uz potpumo poštovanje tih prirodnih zakona, i naročito uz čuvanje stabimosti i kontimujiteta privrednog života. |

Ako dakle hoćemo da pokušamo da ispitamo uzročnu vezu izmedju stanja privrede i nezaposlenosti, trebalo bi prethodno bar približno da utvrdimo faktično stanje nezaposlenosti u svetu, Ali tu moramo odmah istaći da, ako ima istine u tvrdjenju da je statistika druga vrsta laži, onda to naročito važi za statistiku nezaposlenosti, jer se ni na najviše provereme procene u tom pogledu ne možemo sasvim osloniti, već ni zato što u te cifre često ne ulaze sve kategorije (naprimer, kategorije nameštenika). Zato treba biti vrlo oprezam, pa nastojati da se dobije bar opšta slika o nezaposlenosti u svetu, U tom smislu mogli bismo utvrditi da broj nezaposlenosti iznosi:

u Sjedinjenim Državama Amerike izmedju 5-ib miliona

10 Njemačkoj. о о о о е вз о » 45 15% »

па ИЕ кој] Britaniji #) 5 ел о со сол а а = око 3 »

dl Jtaltja 200 OI ON |M 05) ас аи izmedju X-—1i »

u ostalim evropskim zemljama . . · · · 2 до 3 топа. u Sovjetskoj Rusiji „+ . . · · · пеглато koliko a,

što se tiče ostalih vanevropskih zemalja, zna se samo toliko, da i u njima postoji ogroman broj nezaposlenih, t. jJ. ljudi bez sredstava za život i bez posla; ali da ujedno ne postoji mogućnost da se njihov broj približno utvrdi. Mi ćemo ga zato uzeti u proračun sasvim otprilike, sa 5 do 15 milijona.,

Ovome broju nezaposlenih imao bi se dodati broj članova njihovih porodica, koji bi, recimo, iznosio prosečno po dva do tri od porodice, tako da bi se ukupni broj onih koji su u svetu pododjeni nezaposlenošću kretao — u najma nju ruku — iz-

124