Nova Evropa

narod učini sve što do njeda stoji da ne zaostane za drugima. Treba dakle i mi da se što bolje organizujemo za borbu sa privrednom krizom kod svoje kuće, i da je suzbijamo na sve moguće načine, Jer nam neće ništa koristiti naše pravo na papiru,

ako ga ne tražimo — na vreme, Gj. Ćurčin.

Незапосленост и миграције.

При третирању начина како би се решила светска криза незапослености, указује се од стране компетентних струч' њака на сеобе, миграције, као на средство којим би се тој кризи у извесној мери могло доскочити. Како су миграције у прошлости утицале на решавање питања запослености, те какове су данашње могућности у томе правцу, о томе хоћемо да известимо наше читаоце у овом чланку.

Демографија, или наука којој је предмет бројно стање становништва са било које тачке гледишта, поставља за свако економско или политичко подручје, па према томе и за поједине континенте, с обзиром на број становништва у односу према економским изворима и могућности запослења, три стања: нормално, пренатрпано или ексцедентно, и оскудно или дефицијентно, демографско стање. Нормално демографско стање постоји, када се на једној територији број становника налази у равнотежи са економским изворима и могућношћу запослења. У сваком моменту становник те територије може да нађе рада за своју егзистенцију, те прилике за своје запослење. На истој територији може бити економски степен развоја већи или мањи, стандард живота виши или нижи, али беде услед незапослености у правом смислу те речи нема. Другачије је у другим двама случајевима. На територији ексцедентног демографског стања, врела за економски развитак и прилике за запослење има, али број становника надмашује та врела и могућност рада, те беда услед незапослености стално прати такову територију. Дефицијентно демографско стање, опет, противност је овоме: становништва има мање него што има могућности егзистенције и запослења. И то стање није за економски напредак односне гериторије повољно, иако је знатно боље него ексцедентно. Ште се наравно тиче саме незапослености, та је у такову стању становништва минимална. Очигледно је, и BH саобразне економским принципима, да оба последња абнормална стања не могу трајно постојати. Могућности промета сувим и водом не дозвољавају одвајање и изоловање такових тери-

134