Nova Evropa

торија једних од других, па према томе дају прилику за нивелацију постојећих разлика: територије са ексцедентним демографским стањем имају тенденцију да сувишак свога становништва упуте у територије дефицијентног стања, како би тај сувишак тамо нашао могућност запослења и боље егзистенције, док територије дефицијентног демографског стања настоје опет да свим средствима привуку становништво ексцедентних подручја, како би с њиховом помоћу исцрпле њихове економске могућности, које код њих неискоришћене постоје. Овако претакање људских маса називамо миграцијама. Према томе, да ли се то претакање врши унутар једне политичке територије, или између разних територија, имамо интерне и интернацијоналне миграције. Када се интернацијоналне миграције врше између разних континената постају интерконтиненталне миграције.

Када проучавамо повест света, видимо да су сви покрети људских маса били углавном диктовани моментом тражења равнотеже између броја становника и могућности њихове егзистенције. Почевши од померања људских маса у најстарија времена, која су се вршила у виду инвазија, па све до данашњих дана, економски моменат при сељењу с једних територија у друге остао је претежан. У почецима историјских времена, Европа је представљала дефицијентан териториј на који су долазиле дивљачке хорде из пренастањених азијских крајева. Али у току времена, и услед повољног развоја економских и социјалних прилика, Европа се све више пунима становништвом, док није — у Деветнаестом Веку — из нормалног стања мочела да прелази у ексцедентно демографско стање. Извори богатства, могућности продукције, па према томе и могућност запослења и егзистенције, почели су да заостају за наглим порастом њених становника. Концем Тринаестог Века имала је Европа око 110 милијона становника, године 1800 око 187, године 1850 око 267, године 1900 око 400, а године 1930 око 470 милијона становника, по којим се цифрама види да је пораст ишао снажним темпом. Неминовно је дакле морало европско становништво услед тога да пронађе вентил територију која би могла да прими сувишак становништва; морало је да нађе територију која би преузела улогу Европе у ранијој историји, када је она била терен инвазије азијских народа. И одиста је у Америци пронађен такав териториј. Углавном једнаких климатских прилика као и Европа, била је Америка као створена да прими у своје крило сувишке пренастањене Европе, па се је тако Америка, за коју се у време њезина открића рачунало да имаде свега око седам милијона становника, захваљујући европском усеља-

135