Nova Evropa

вању, попела данас на више од 905 милијона становника. За илустрацију њена наглог насељавања европским досеље“ ницима навешћемо, да се само у раздобљу од године 1850 до 1914 уселило у Сједињене Америчке Државе око 30 милијона људи, док се је просечни број исељеника из Европе, који је у годинама 1816 до 1850 износио око 140 хиљада људи годишње, попео године 1880 на 800 хиљада, а пред Рат (т. ј. у години 1914) штавише на око два мили. јона људи годишње. Ако се посмотре ове бројке, неће бити тешко доћи до закључка, да — и у нормалним приликама — ни Америка неће моћи бити вечни резервоар за примање људских маса којима Европа не пружа више могућност егзистенције. Наравно да до пред Светски Рат није било могуће тачно предвидети када ће наступити то време за америчке територије. Економски и демографски стручњаци су напротив предвиђали, да ће дефицијентно америчко демографско стање још дуго времена потрајати, тако да ће европски континент још за довољно времена бити осигуран од авети беспослице. Али је тада, противу свакога предвиђања и очекивања, дошао Светски Рат, са својим тешким економским последицама. Економска криза почела је да бесни, и ево не престаје да бесни, по целом свету. криза у консумцији и криза у продукцији смањиле су могућност запослења и у Европи и у Америци.

Европа је, крај свег губитка од десет милијона људи у Рату, остала у демографски ексцедентном стању. Али је и амерички континент, услед економске кризе, дошао, у своме најважнијем делу, у исто такав положај, те услед тога морао да затвори врата усељавању из Европе. Једна за другом, све америчке државе, почевши од Сједињених Држава па до незнатних јужно-америчких држава, полаганим али сигурним темпом заустављају досељавање. Сједињене Америчке Државе биле су у својим мерама најенергичније, услед незапослености која је у њима самима завладала, тако да је имиграција у њих сведена на минимум. Друге територије, које су услед климатских прилика знатно мање долазиле у обзир, као Аустралија и Африка, такођер су — да би сачувале своје пијаце рада — ограничиле дозволе за усељавање, односно рестрингирале их на поједине европске народе. Овом фактичном немогућношћу исељавања из Европе придошле су још и запреке административно-правне природе: слобода сељења, која се још у 19. веку сматрала једним од основних атрибута човечанских слобода, помало је почела да се ограничава. Нарочито после Светског Рата, услед политичких и економских прилика, она је спутана разним законима и административним прописима појединих земаља, које су на својим границама подигле читаве бари-

136