Nova Evropa

је голорук до Беча и Пеште да моли и преклиње за помоћ, па је долазио и у Загреб, гдје је наишао на повољан пријем и издашну потпору. Особито му је било до тога да спасава и сачува херцеговачки подмладак за будућност. У тому су му највише помогла браћа из Хрватске и Славоније: они прихватише његов предлог, да изгладњелу дјецу из Херцеговине пресели за неко становито вријеме у плодне и богате крајеве Сријема и Славоније, и да их понамјести код имућнијих сељака и грађана. И тако је за дуже времена настала читава сеоба дјеце оба спола, која су у дугим поворкама долазила из Босне, Херцеговине, и Далмације, већином у Загреб, одакле их је посебни одбор слао по разнимкрајевима на исхрану и опоравак. Тим је начином фра Дидак спасао домовини преко 14.000 дјеце, која би иначе била сигурно већим дијелом страдала у Херцеговини, од глади и биједе.

На пар година пред смрт, пропутовао је фра Дидак готово по цијелој Европи. Био је у Риму, Паризу, Лондону, и обишао скоро сва знаменитија мјеста у Њемачкој. Главна сврха овога његова пута бијаше, да у великом свијету, на лицу мјеста, проучава велика културна, социјална, и економска питања, те да се упозна са разним практичним изумима знаности, који иду у прилог народном прогресу, да би их могао примијенити у својој земљи. Вративши се пун знања и искуства, правио је велике планове, кад га затече смрт и прекину све.

Као представник и провинцијал херцеговачке провинције, заступао је пок. Бунтић свој родни крај и као посланик у Београду на Конституанти, и већ тада је испословао многе олакшице за свој ужи завичај. Може се слободно рећи, да је сваки корак у његову животу био намијењен културном и економском напретку народа. Као човјек широких видика и заштитник сиротиње, он се је са великим маром залагао за свакога без разлике вјере. Католици, муслимани, и православни, налазили су у њему свога заговаратеља и оца, свога пријатеља и заштитника. То се најбоље видјело и поводом његова спровода, којему су у великом броју присуствовали сви елементи у Босни и Херцеговини.

Сад кад се навршава шездесет година од његова рођења, а готово већ и читав децениј од његове смрти, свакому је Херцеговцу још увијек свјежа и жива успомена на њега, зато што је он сву своју велику активност и сав свој душевни капитал поклонио био народу, те принио на олтар домовине. | Ja

Стј. Илијић.

160