Nova Evropa

глом и ноћи, — Блок чека своју зору: зора се јавља са Њом — његовим божанством; очекивању ње, њену доласку, њој и Љубави — љубави са великим словом —, он посвећује преко 800 песама. Она је прекрасна дама, невидљива, прикривена и мистична. Али, време пролази, и већ у другој свесци »храм са божанством замењује прљава крчма и кавана«; ту је песник сав обузет мучном патњом, и иронијом, и — заједно са Хајне-ом — могао би рећи: »Ја не знам где престаје иронија а почиње небо«... Његова се душа двоји, и »песник-боговидец у исто време је и ноторни пијанац« (К. Чуковски). Блок треће свеске већ је старац, — ту долазе песме о старости, 0 ноћи, о погибељи, о смрти; онај који је пре излазио у ноћ на цесту да слуша тајанствени шум и звукове, сада — прибијен уз кожнату наслоњачу — очајно пева:

· .. »Ноћ, улица, фењер, апотека, Бесмислена и утуљена светлост, Живи још четвртину века,

А све ће остати исто. Излаза нема.

»Умреш, а све ће почети исто: Поновиће се, као увек:

Ноћ, ледено таласање канала, Апотека, улица, фењер.. «

Светла тачка у овом безизлазном и мучном »штимунгу« песника јесте његова велика и дубока љубав према Русији. У руској књижевности, нарочито код лирских песника, може се пратити култ неког нарочитог и посебног осећања према отаџбини. Још Љермонтов, у својој чувеној песми »Отаџбина«, као да.је одредио правац том осећању песника руске књижевности. Љермонтов пева, како њега не дира слава, част, историјска прошлост завичаја, већ он воли њене просторе, њена села, пијану песму њених сељака. Сличан однос према Русији налазимо кроз целу лирску руску књижевност, нарочито модерну. Блок, Сологуб, Волошин, Јесењин, сви посвећују својој матери-отаџбини много лирских песама, које се увек односе на њену несређеност, ширину, сиромаштво. Мако наш песник, у једном писму из Италије, пише својој матери: »Русија. није постојала, не постоји, и неће постојати, — она је за мене тек лирска величина«, ипак он схвата, да је пут Отаџбине —> његов пут; он њу назива својом женом, и макаква она била —- она је његова, к њихов пут је заједнички. У неким његовим песмама (например, на »Куликову пољу«) има предосећај беде, несреће, пожара, рушевина: он: предосећа и Велики Рат и Револуцију.

165