Nova Evropa

научних хипотеза а никако на основу научног испитивања: и позитивног знања. Ове научне хипотезе нису још довољно потврђене и не представљају засада једине образложене научне теорије. Познато је међутим, да полупречник земљине кугле износи приближно 6000 километара, од којих је испитано, па и то не најбоље, само првих четири.

Ствар никако не стоји боље ни у погледу нашег знања о ономе што се налази изнад нас. Захваљујући провидности ваздуха, до нас стижу светлосни зраци из веома удаљених небеских тела, чије је проучавање створило велику науку астрономију, којом се човечанство с правом поноси. Али оно што се налази, не у звезданом простору, већ у нашој непосредној близини, у горњим слојевима атмосфере, — познато нам је тек веома мало. А ипак је то проучавање онога изнад нас, баш као и онога испод нас, веома важно за човечанство. Ми ћемо се засада овде зауставити мало на последњим проучавањима горњих слојева атмосфере, да би се на примеру могло видети колико је тежак сам процес овог научног испитивања, те колико је већ постигнуто, и колико је све то још незнатно у погледу целине.

Захваљујући недавном свима познатом лету белгијског професора Пикара, питање о земљиној атмосфери постало је засада најмодерније научно питање. Али на том питању научњаци упорно раде већ од много година. Обичан барометар са живом пружа нам тачне податке о атмосферском притиску, т.ј. да је тежина ваздушног стуба изнад мора уравнотежена тежином живина стуба истог пречника а висине од 760 милиметара. Али тај податак мало нам помаже у одређивању висине наше атмосфере. Око саме земљине површине налази се ваздушни слој под притиском тежине целе атмосфере, и зато је гушћи и збијенији него ли ваздух у горњим слојевима атмосфере, где је јако разређен. На висини од пет километара, ваздушни притисак износи само половину нормалног; а на висини од десет километара, барометар показује притисак од 190 милиметара. Пикар се дигао на висину од 16 километара, и тамо је његов барометар пао до једне десетине, т. |. на 76 милиметара: Прошле године, један од балона без пилота, који су пуштени у вис од америчких метереолога, подигао се је на највећу висину од 45 километара, и аутоматски барометар смештен на том балону показивао је екстремни пад притиска = до половине милиметра. Несумњиво је дакле да са висином атмосфера постаје све ређа; али је још веома далеко до њена краја, и вероватно веома разређен слој ваздуха продужује се још на веома великој висини. Само, колико високо» У своје доба, чувени Лаплас је, посматрајући зраке

113