Nova Evropa

13. Januara 1931 popodne — prema zvaničnoj belešci u »Bellast Weekly News«-u — dao se i Guverner (Ulstera) đovesti iz svoje rezidencije u »Barons Court«-u u Belfast, da poseti Galeriju i Jugoslovensku Izložbu, Galerija u Belfastu otkupila je jedan skulptorski rad Tome Rosandića i jedan Frana Cote,

Iz Bellasta vraćena je Izložba u Englesku, i 4. marta 1931 otvorena je u Muzeju i Galeriji grada Bermingema, gde je ostala sve do 15, aprila, pošto je ranije tamo sve uredjeno, kako javlja najstariji bermingemski list »Birmin gham Gazette« [još 20, Januara), Isti list donosi, uoči otvorenja Izložbe, slike Meširovićeva »Mikelangjela« i Ljube Babića »Vazu sa cvećem«, I »Birmingham Evening Dispatch« objavio je dolazak Jugoslovenske Umetničke Izložbe (24, februara), — a uoči izložbe (2, marta) doneo je sliku Mujadžićeve »Žetve«, uz podugačak članak, poipisan šifrom (W., H, B.), pod naslovima: »Od mača k umeinosti — Snažna umetnička izložba iz Jugoslavije — Čarobno {fascinating}«, koji počinje ovako:

Malo sveta misli na Srbiju u vezi s umelnošću — па Srbiju koja se, izišavši iz Rata tako povećana teritorijamo — zove sad Jugoslavijom. Ratovi, ubijstva, odsecanje glavš, — to su otprilike, s pravom ili s nepravom, vizije što ih ime Srbije izaziva u pameti, Izgleda, medjutim, da otkako je Srbija postala Jugoslavijom sve više i više njeno stanovništvo baca iz ruku mač i nož, pa hvata za slikarsku kičicu ili vajarsko dleto, Najbolje rezultate ovakogša posla imaće prilike da vidi Bermingem iduće

Згеде,,,

Zatim kaže, da — osim Meštrovića, koji je priznat kao jedan od najvećih svetskih skulptora, i njegova druga Rosandića, veći deo od nekih sto izloženih radova ima na sebi, na jedan ili drugi način, nešto sirovo što se obično ne daje odvojiti od umetničke mladosti, Pri svem tom, ova Izložba je očaravajuća, jer — sve ako i ne dostaje često gracije — očigledna je neobična mladenačka snaga i kočopemaost, Sotovo kod svih, A gde ima mladosti i snage, tu ima i nade, Ova mladđenačka snaga odvela je kadikad — kao naprimer kod crteža »Žetva« Omera Mujadžića — do razvraćenosti linija koja je pouzdano brutalna u svojoj ružnoći, Na tom crtežu — koji navodimo kao primer zato što je veoma tipičan za jugoslovensku umetnost — dve žene ı iri muškarca prikupljaju žito i denu u snopove, Žene izgledaju kao da se ne znam šta s njima dešava; a muškarci, kao da su u mladosti zadobili hernije, Pa ipak ima gledalac utisak kao da oseća odista da posmatra žeteoce na radu, te kao da se i na njega prenosi nešto od težine ručnog rada — Znmoj i vrućina,.. U isti mah, čovek oseća i to, da bi savršem umetnik saopštio bio sličan utisak i bez razvraćanja udova i figura, da bi domašio uobrazilju i пеугедјајце! око,,, Ali, savršeni slikari su retki, i verovatno ih nema još u Jugoslaviji.,. Nego, baš kad ovako u sirovome

235