Nova Evropa

traži, jugoslovenska umetnost je najzanimljivija, Inače, ima mnogih slikaš na ovoj Izložbi koje su naprosto podražavanja poslednjim pariskim uzorima ili modernističkoj školi u Nemačkoj, Ali, te se stvari mnogo bolje rade u Parizu i u Nemačkoj. Uostalom, ma šta se mislilo o slikarstvu i crtežima jugoslovenskih umetnika, Bermingem treba da bude zahvalan direktoru Umetničke Galerije za ono što je izloženo od Meštrovića i Rosandića, Meštrović ima i genije i muškost Epštajnovu bez njegovih komplikacija seksa, Nješove brončane figure »Mikelangjela« i pesnika Marulića su sjajne: ljudi su tu na mestu, verni životu, a ipak sa svim суојџи karakterom što da skulptor vidi, Ne treba razvraćanja linija deniju kakav je Meštrović, Ima tu od iMeštrovića i više divnih ге а и drvu; a Rosandić ima figuru device rezanu u orahovini, Te stvari, to su stvarno izložba...

Na dan otvaranja {4, marta), donosi isti list belešku o zvaničnoj ceremoniji, koju je izvršio Lordmer, u prisustvu Jugoslovenskog Poslanika (Dra. Gjurića) iz Londona; u svom govoru Lordmer je istakao, kao dobru posledicu Rata, tešnje kulturne veze medju narodima, — »umeinost kao ambasador mira«. — 1 »Birшт1пбћатш Mail« doneo je belešku o otvaranju, i pre toga (3, marta) izveštaj o Izložbi od svog umetničkog kritičara. I ovaj govori s najvećim priznanjem i divljenjem o Meštroviću (»>koji, približujući se sve više idealizmu visoke Renesanse, ne gubi ipak ništa od svog nacijonalnog značaja«), i o ostalim vajarskim radovima ({»sa kojima će definitivno morati računati svaki pregled savremene evropske umetnosti«), dok u isti mah me može da uoči vodećeg majstora u slikarstvu. Ipak, kaže, može зе zapaziti s interesovanjem tendencija, koja se javlja u više primera, da se uči neposredno od Italijanske Renesanse, Slike Tintoreta u Beču neće biti bez uticaja na ovu fazu jugoslovenskog slikarstva, ali je najzanimljivije kod kompozicija kao što su Kljakovićevi »Ribari« i »Bičevanje«, ili »Sv. Jovan« Vase Pomorišca {taliaamski arhajizam iz 15. veka), to što je u rukama ovih umelnika tamna boja postala definitivno fakovom, spušlajući tonove tako da se jasno može dovesti u odnos sa njihovim slovenskim poreklom, Габеда Као da, napuštajući uski simvolizam i primitivnu boju ikona4, slovemski i pravoslavni slikar pada u drugu krajnost, da smanjuje kontraste dok u isti mah zadržava svoju primitivnu snagu u crtežu,

Ima i druga grupa, sasvim protivna onoj prvoj, koju predstavlja naprimer slika »Naše selo« Kamila Ružičke, kod kojega jednostavnost prelazi u sirovost crtanja, a scema kao celina svedena je gotovo na simvolično prikazivanje seoskog života u Srbiji, Manje jednostavna, iako potpinmo neizveštačena je ona briljantna mala karakterna studija srpskosša života u slici »Sajam u Koprivnici« Krste Hegedušića, Puna je humora, puna brižljive opservacije, a ipak je slikovita dekoracija koja nipošto nije vezana za usku skalu same slike, Njena kompozicija je malo te ne savršena,

236