Nova Evropa

Na pitanje, да li je uopšte moguć prelaz iz anorganske maferije u organsku materiju, moderna hemija odgovara DOZIitivno, Hemičari kažu da je to teoretski moguće, ali se još ne zna kako se to zbiva. Čak i hemijski sastav žive ćelije, žive protoplazme, još ni izdaleka nije detaljno proučen i poznat, Belančevina protoplazme sastoji se iz vrlo komplikovanih hemijskih molekul4, koje sadrže više od hiljade atoma; i zato, pri savremenom stanju nauke, ne možemo još da odredimo njenu tačnu hemijsku formulu. Ali već mnoštvo hemijskih pojava koje je uspelo da shvatimo, dokazuje mogućnost ргеtvaranja prostih molekula u složenije. Mnoga takva pretvaranja mogu biti i veštački proizvodjena, u laboratorijama, Današnje stanje nauke ipak je sasvim drugo nego ramije, kada se mislilo da se hemija živih bića, tojest organska hemija, u suštini svojoj načelno razlikuje od neorganske hemije, Još 1828 godine, engleski naučnik Veler pokazao je kako se na sintetički način može stvoriti ure, karakteristična materija koja se obrazuje u živom organizmu. Nakon toga, brzo se razvila nauka o hemiji ugljika, ili — Како se fa nauka još i sada bez dovoljno razloga maziva — organska hemija, Sintetički, tojest hemijskim putem, u laboratorijama, dobijen je velik broj raznovrsnih organskih spojeva. Žatim je, početkom XX veka, profesor Berlinskog Univerziteta Emil Fišer, čuven sa svojih eksperimenata, dao odđovor i na najteže pitanje, naime na pitanje O stvaranju najkomplikovanijih organskih spojeva, tojest belančevine. lako ni njemu, kao ni jednom od njegovih učenika, nije još pošlo za rukom da sintetički proizvedu najkomplikovanije belančevine, od kojih se stvara živa protoplazma, ipak je ono što se sad veštački pravi besumnje već prava belančevina. Pri svem tom, kako rekosmo, sastav žive protoplazme Još ni izdaleka nije tačno proučen,

Objašnjenje o pretvaranju anorđanskih spojeva u organske spojeve možemo donekle tražiti u teoriji katalizatora — supstancija koje ne učestvuju neposredno u hemijskoj reakciji, ali svojim prisustvom omogućuju njen tok, Možda će nam i tu mnogo. šta moći razjasniti nova teorija o nevidljivim zracima, koji imaju ogroman uticaj na život a naročito na razviće živih ćelija, Snafa električne struje, dejstvo raznih zrak4, od kojih su izgleda najvažniji spomenuti nedavno pronadjeni biozraci, možda i radijum, — sve to nesumnjivo utiče na tok hemijskih procesa, Vrlo je verovatno, da su se nekada na Zemlji — pod uticajem tih raznih faktora, i pod inače povoljnim uslovima, — neki azotni spojevi spojili sa molekulima drugih organogenih elemenata, pa je tako došlo do složenog ђБејапсеутзкоб тојеkula, koji je pri odredjenim i povoljnim uslovima temperature, svetlosti, pritiska, i t, d., dobio sposobnost za asimilaciju, porast, deljenje, tojest — za razmnožavanje. Tako bi možda mogla

314