Nova Evropa

da se stvori ı prva Živa ćelija, Ili se možda to desilo na našoj Zemlji samo jedanput i ne može se više ponoviti? Ili možda mi uopšte nećemo moći nikad da taj proces veštački izvedemo? Ogromna laboratorija prirode raspolaže sredstvima i mogućnostima koje ni najbolja ljudska laboratorija ne može dati, — da se setimo samo tako važnog faktora kao što je vreme. Ipak, sadašnja nauka može već slobodno reći, da problem postanka života doduše još nije rešen, ali da on može biti rešen, I da će to verovatno bil,

Biozraci, što ih je pronašao profesor Gurvić, nesumnjivo nas približuju rešenju zagonetke; ali smo još potpuno nemoćni da odgovorimo na pitanje, kakav će uticaj ovo otkriće imati na život na Zemlji i na uslove života budućeg čovečanstva, koje će ovu tajnu verovatno otkriti, Mogućnost, po svojoj želji stvarati živa bića, koja će rasti, množiti se, i menjati svoj oblik, promenuće sav dosadašnji životi, celu čovečansku kulturu, ne manje nego nekad najvažnije od svih zasada učinjenih otkrića — znanje koristit se plamenom,

Uostalom, svako naučno otkriće, nesumnjivo, uliče na nove uslove, kojih ranije nije bilo; samo što mi nismo u stanju unapred proceniti sav kompleks pozitivnih i megativnih, direktnih i indirektnih, uticaja ovakih novih faktora na naš život i našu kulturu, Ali svaki put kad pomislimo ma beskrajne mogućnosti što se otkrivaju pred stalnim progresom čovečjeB genija, osećamo bol i strah, jer je nauka ipak divna, a njen napredak veličanstven, kraj sveg toga što je čovečanska kultura i u svojoj celini, a naša evropska naročito, teško bolesna, toliko da ih ima koji veruju da je ta bolest neizlečiva,

Kad vidimo kako naša kultura, naporedo sa pronalaženjem stvaranjem najvećih naučnih blaga i tekovinA, stvara, razvija, usavršava i ono što je toliko smrtonosno, škodljivo, opasno, što ne uzdiže već unižava čoveka i čovečji duh, onda i pored progresa mauke moramo da strahujemo za budućnost i da osećamo mepodnošljivu bol, Bol za sve, Za čovečanstvo, toliko mudro i moćno u pojedimcima a “oliko slabo i bezumno u celini, koje nije u stanju da spreči nevolje i propasti, već ih samo sebi sprema. Bol i za nauku, za tu divnu nauku, taj lepi cvet visoke kulture, Jer, ako propadne naša materijalna kultura, propašće sa njome nauka, Ima li izgleda za spasenje? — Nismo proroci da gledamo u budućnost; ali hoćemo da verujemo da čovečanstvo neće propasti makoliko da je nisko palo. Hoćemo u to da verujemo, jer nikom mije zabramjeno misliti i verovati u svoje ideale, iako hladni pozitivni razum daje mnoge argumente u prilog tvrdjenja onih koji kažu da su ova vera i nada neopravdane. Ali, veri nisu potrebni hladni argumenti, — dovoljno je da oma postoji.

[O ла

ја а

JevžBen Jelačić.

315