Nova Evropa

Mogli bismo još dodati, da se kriza kapitalizma može ilustrirati na kompleksu svih činjenica i ekonomskog i političkog i psihološkog i moralnog reda, Postoji naime kriza moralna, postoji kriza političkih institucija (demokratije, parlamentarizma, itd.), postoji psihološka kriza kapitalizma, i sve to kao refleks zbunjenosti i zbrkanosti u stvarnosti. Stoji i to, da kapitalizam, u vidu carinskog i privrednog rata i carinskih protekcijonizama, naprosto prijeti socijalnoj budućnosti, tako da ova kriza otvara niz novih i jačih društvenih i ekonomskih potresa. Kriza postaje sve Jasnijom i time što se kapitalizam zauzdava; a zauzdava se zato što on, sam po sebi, nije više u stanju da uspostavi takozvano normalno stanje, Nije, dabome, intervencija države, ni širenje i uplitanje nekapitalističkih činilaca, u kapitalističkom društvenom okviru, ono šta uzrokuje krizu kapitalizma, to samo dokazuje krizu, Medjutim, kapitalizam je toliko otporan i elastičan (kao nikoji dosađanji privredni sistem) da podnosi tutorstvo države i druga ograničenja. Ali on, u obliku koji izražava njeđovu bitnost ne odgovara više sadanjim društvenim potrebama — mi ekonomskim, ni socijalnim, ni etičkim, — pa kad sve negativno u njemu toliko nabuja, da se više ne bude mogao probiti kroz zapreke koje je sam sebi stvorio, kad bude živio samo uz cijenu još jačih društvenih potres4, onda je to kriza i znači, da u njemu nema mogućnosti da nadvlada ono što Je štelno ı pogibeljmno, te da su suprotnosti došle do apsurda. To se dokazuje i time, što su danas, u punoj snazi, iskočila na vidik samo dva moguća rješenja: ili će razvitak, mirnim putem, morati biti planski, upravljen ka jednom višem stepenu ekonomskog i socijalnog razvića, ili će sve svršiti u jedmoj eksploziji, Da li će ta eksplozija biti rat, ili revolucija, ili i jedno i drugo? Ko to zna, |

Svakako se nalazimo u bolesnom stanju, u prilikama koje imaju patološki karakter; to dokumentuje krizu kapitalizma kao odredjenog sistema stvari, te traži da i sami materijalni osnovi takog sistema budu podvrgnuti ograničenjima, Premda je i današnja država klasna država, ona krši taj princip radi nemogućnosti da se i dalje dozvoli nesmetano orgijanje stimulirano tim principom, Zato je danas definitivno dobila sankciju državna intervencija, i na tom pufu nema povratka, On ima tendenciju širenja, sve to većeg obuhvatanja, I ta državna intervencija svjedoči, da je kapitalizam prestao biti progresivan, Pa je čaki privatna svojina — bez koje, dašto, nema kapitalizma, — u nekim poratnim ustavima proglašena kao socijalna funkcija, ili se kaže, da privatna svojina obavezuje. lako je to prilično gorka šala za one koji nemaju ništa do svojih deset prstiju, ipak i to dokumentuje psihološko i ekonomsko udaljavanje od privatne svojine kao sakrosanktnog principa. Tako bi se mogle fomilati sitne, na oko beznačajne, činjenice, ali koje, sve skupa,

358