Nova Evropa

uopšte rana, bude srasla i zacelila pod uticajem životnih zrakš u toku od nekoliko sati? Onda će biti lako ostvarljive i takve operacije na kakve se sada ne može da odluči ni najsmeliji kirurg. Onda će biti ostvarljiva brza transplantacija tkiva i čitavih orgamA4, biće moguće zamenjivati pojedine bolesne ili pokvarene organe čovečjeg tela dručim, zdravim organima. Od kakova će onda biti značaja zasada još retki i nepouzdani eksperimenti doktora Voronova i profesora Štajnaha oko podmladjivanja? Koliko će postati važne već sada primenjivane metode konzervisanja pojedinih živih orđan4, i tkiva vam organizma kojem su oni pre pripadali? Odista, onda će biti realno ostvarljivo zamenjivanje bolesnih organa čovečjegš tela zdravim, Tezervisanim, uzetim od ranije umrlih ljudi, zamenjivanje slično onome kakvo sada svaki šoler vrši na svom automobilu zamenjujući stari zavrtanj, ili prelomljeno pero, ili izgubljeni magnet, i druge delove, novim, rezervnim delovima.

Naporedo sa širokom primenom u medicini, još od. većeg interesa biće verovalno biološki zraci u čisto teoretskom роledu. Odista, mi smo se ponovo približili osnovnim tajnama života! Alo bio-zraci deluju ma ćelijice živog tkiva, onda su verovatno i svi životni procesi u Ćelijici praćeni, ili bolje rečeno izazvani, dejstvom nekih drugih nepoznatih zraka, Ovu pretpostavku potvrdjuje čitav niz maučnih posmatranja u raznim oblastima znanja, Već sada poznato je dejstvo raznih za nas nevidljivih zrak4 ma život svih zemaljskih bića, U jednom ranijem članku {vidi »Novu Evropu« za septembar ove Sdodine} već smo govorili o smrtonosnim »kosmičkim« i o ultravijoletnim zracima; to su zraci pod čijim se uticajem raspada živa ćelijica. Ali u isto vreme, ovi ultravijoletni zraci, škodljivi pri jakom dejstvu, korisni su, čak i lekoviti, pri slabom dejstvu. Možda je svaki životni proces protoplazme i jezdra ćelijice čvrsto vezan, i stoji u pravoj srazmeri, sa dejstvom nekih konkretnih zrakA4, neke konkretne emergije koja zrači u vidu zračnih oscilacija. Još uvek ne shvatamo razliku izmedju žive materije iste fizičko-hemijske supstance: živa belančevina ı mrtva belančevina, možda se i razlikuju — ako su istog hemijskog sklopa i u istom fizičkom stanju — baš time što je živa belančevina ona na Који su wdejstvovali meki životni zraci i koja ih zbog toga i sama zrači, Jer, sam je život mogao postati samo od života; javljao se iz nečeg njemu sličnog, a ne prosto iz sklopa molekula mrtve materije, Pa kad nauka bude znala koji su zraci korisni a koji štetni, te koliki je broj njihovih oscilacija i kolika je njihova intenzivnost, onda će se možda javiti i mogućnost da se veštački pravi živa protoplazma. A onda? Onda će biti rešena zagonetka postanka života na Zemlji,

312