Nova Evropa
био једини путоказ и за индустријалца и за пољопривредника. Индустрија као целина стварала је оно што се је од ње тражило, па је и пољопривреда морала да примењује и уводи у рад техничка средства и савремена оруђа да би могла задовољити потражњу огромних маса индустријских радника. А сад, после Рата, каже нам се, да је узрок привредној кризи хиперпродукција индустрије с једне и пољопривреде с друге стране, док у исто време 80% свега становништва Европе немају ни оно што је цивилизованом човеку најпотребније! У истини, не постоји ни индустријска ни пољопривредна хиперпродукција, већ су масе страшно осиромашиле услед слепоће и неспособности данашње међународне политике. У овој маленој Европи народи се, како видимо, непрестано туку о некакве »престиже« и »прерогативе«, и ту се стално руши, жари и пали, а капитал постаје сразмерно, према својој продуктивној вредности, све скупљи, и у рукама зеленаша средством за експлоатацију и богаћење.
За развој индустрије, за напредак благостања целе Европе, потребна је слобода промета и измене добара. Материјална култура човечанства не познаје народности ни граница, — она ће се, и поред свих препрека што их разни шовинисти под именом »нацијонализма« стављају на пут, ипак чврсто укоренити, ако се само народи, пре него што буде касно, снађу у ситуацији и споразумеју. А једини закон који може да подигне и регулише економски живот човечанства, то је закон о понуди и тражњи, он је једини сигуран регулатор на огромним привредним моторима света, и свака препрека која спречава слободан рад овог привредног регулатора била би атентат на цивилизацију и будућност човечанства.
Нажалост, наш се поратни социјални и политички живот није могао довољно брзо прилагодити потребама материјалне културе, која напредује невероватном брзином, па је стога заостао, и у овоме часу се окреће слепо као точак око мртве осовине. Напокон су чак и Енглези завели прохибитивне царине! Увођење протекцијонизма у Енглеској још ће више компликовати већ толико замршено клупко европске привреде; и одиста је ова мера већ изазвала панику код суседа Вели; ке Британије, па и у привредама Европе се увелико осећа. Срећа је једино, да су баш они који спроводе протекцијонизам у Енглеској сви до једног чврсти и лојални присталице слободне трговине, па је британски Министар Трговине и Индустрије већ у више наврата изјавио, да су протекцијонистичке намере Великобританске Владе диктиране само несносним приликама у које је баш тај исти протекцијонизам бацио светску привреду. Британци се бране данас
35