Nova Evropa

истим оружјем којим су њихови суседи оперисали већ двестотине година, спречавајући мирни напредак и развој британске индустрије.

Управљачи Европе и Америке узалуд су правили узајамне посете и ређали цифре и документе. »Након толиких говоранција«, каже згодно горе именовани публицист Ромије (у свом чланку »Европа под морфином«), »није ниједан трговачки брод више пошао, натоварен сировинама или производима фабрика, из пристаништа Атлантског Океана, Средоземног, Северног, или Балтичког Мора; нити је и један трговац у својој кореспонденцији добио нове поручбине или нова средства да наплати заостале рачуне од својих дужника... .«

Све је узалуд. Материјалну културу, која има за основу науку и технику, нико више не може уништити; она представља данас невидљиву силу која може само упропастити демократизам, ако се овај не прилагоди њеним потребама. Под притиском те културе, која — како рекосмо — не признаје ни граница ни нацијоналности, народи се морају споразумевати и уједињавати, или специјализовати (како су то Данци већ учинили) како се и у ужем друштву појединац грађанин специјализује. Политичари света морају доћи на крају крајева до закључка, да демократизам не могу спасти без решења привредне кризе, а да се привредна криза не даје излечити без потпуног ослобођења промета и трговине. Можда ће прва бомба коју је Господин Рунцимен бацио пред село светских политичара, растрезнити мало духове, и присилити привреднике да пожуре са међународним споразумевањем, да признаду потребу разоружања и ревизије царинске и финансијске политике.

Надајмо се дакле да ће, ма и у дванаестом часу, ипак доћи до оног што Господин Брининг прижељкује, до »соли-

дарног решења« светске кризе. Васа Срдић.

TI, Slobodna trđovina („Eree trade").

Danas, u doba privredne krize, najviše se piše ı dovori O ekonomskim stvarima. Ali, uglavnom, olako, i površno, O te- . meljnim pitanjima i načelnim razmiricama i razmimoilaženjima privredne politike govori se srazmerno vrlo malo, Retko se raspravlja o problemima koji su kao osnovni od značaja za razlike u ekonomskim doktrinama. Tako se čini kao da je i problem slobodne trgšovime, odnosno nacijonalne zaštite proizvodnje, prećutno rešen wu korist carinskih zaštita. Kako da i ne bude, kad je eto već i u Engleskoj, tradicijonalnoj pristalici slobodne trgovine, odneo pobedu pokret u korist