Nova Evropa

carinskih zidova, za zaštitu nacijonalne proizvodnje! Narodi za koje primer Engleske u korist slobodne trgovine nije bio odlučan prihvataju promenu u emgleskom držanju kao konačnu; ali ima još pobornika slobodne trgovine koji treba sad da istupe i da se posluže mekadanjim argumentima svojih protiVnika, pa da pokažu da je ova promena u mišljenju samo slučajna i privremena, i da ne može oduzeti vrednost principu; ako je valjanost principa relativna prostorno i u vremenu, pa slobodna trgovina ne valja danas za Englesku, to ne znači da sam princip ne bi drugde mogao biti spasonosam

Vredelo bi, držimo, postaviti pitanje, i pokušati odgovorili; kako bi se snalazila u pretežnosti agrarna zemlja koja bi od sistema zaštitnih carina prešla na sistem slobodne trgovine? Sama misao nije nova, jer su sve zemlje, u toku vremena, pretresale razloge za i protiv slobodne trgovine, Ako se dosada ostajalo pri starom, glavni je razlog bio u težini odluke da se prihvati novo, Ali »nužda zakon menja«, pa i običaje.

Jugoslavija živi pod sistemom zaštitnih carina od godine 1918, Nakon trimaest godin4, koji su rezultati? — Zaštitnim carinama povišavan je indeks cena idustrijskim produktima, a da pritome industrija nije dosegla neku zamernu visinu, S druge strane, agrarni proizvodi — od kojih živi masa našeg pučanstva — nisu mogli da se emancipuju od svetskih cena, nego podležu svim promenama, skokovima i padanjima, pa i onima koji su najfantastičniji, tako da se može reći da nema nijedne grane poljoprivredne proizvodnje koja bi producentu dala ma i samo približnu mogućnost zarade i opstanka, Moguće je da tomu i nije toliko kriv sistem carinske zaštite, jer su na nepovoljnost rezultata u industriji uticali razmi faktori (skupoća kredita, relativno mali kruš potrošača, k tomu sa neznatnim kulturnim potrebama, neracijonalnost i nespremnost u podizanju industrije, oskudica kapitala i ljudi, strana konkurencija, i slično); ali je pouzdano, da je pokušaj podizanja industrije s pomoću sistema zaštite bio bez uspeha, te da se tim sredstvom cilj nije mogao postići, Kad kroz godne celokupna privreda plaća ovaj eksperimenat, a on kroz godine ne daje rezultat4, nastaje vreme da se prizna da u ovom istorijskom momentu sredstvo nije dobro, Šta je dakle bliže razumu nego

da se mapusti taj sistem i eksperimemat, pa da se pokuša s drugim? · 5

Ali, nesamo da taj sistem nije uspeo, neđo je on najvećim delom i uzrokom nedaćama poljoprivrednih činilaca, Nesrazmer izmedju visokih cena mdustrijskih proizvoda — i onih koji se uvoze, i onih koji se doduše produciraju u zemlji ali im se сепе usled carinske zaštite povisuju, — i cena agrarnih produkata, uzrokom je да је сео privredni život zapao u krizu, Poljoprivredna proizvodnja ne može zadržati niske cene kad svoje

37