Nova Evropa

U tom trenutku dolazi predsednik Huver, pretpostavljajući da su nemačkim finansijskim teškoćama glavni razlog reparacijona plaćanja, sa svojim predlogom o moratoriju Taj predlog, umesto da bude odmah prihvaćen ili odbijem, izazvao je dugdu diskusiju zainteresovanih vlad4, za koje su vreme finansijske prilike u Nemačkoj prikazivane u fakovu svetlu da su strani verovnici još u većoj meri stali tražiti svoj novac. A kako je Nemačka, u to doba, imala stranih kratkoročnih kreditA za 12 milijardi zlatnih maraka, pokazalo se olakšanje koje joj je doneo Ниуегоу moratorij ništavnim prema otkazanim kreditima sa strane, tako da је dne 13, jula došlo do zatvaranja nemačkih banaka, Mnoge nemačke berze prestadošže sa radom. Dne 17, jula proglašuje i Madžarska moratorij za banke, što je još više uzdrmalo poverenje inozemstva u finansijsku snagu Centralne Evrope, S obzirom na nemogućnost Nemačke da vrati svoje kratkoročne kredite, dolazi do aranžmana sa stranim verovnicima po kojemu se, i za ta potraživanja, sklapa posebno utanačenje, koje u suštini nije drugo do šestomesečni moratorij.

U septembru 1931 dolazi do najveće senzacije: Velika Britanija, dne 21, septembra, ukida zlatno važenje, Funta počinje da pada, i taj pad iznosi već za nekoliko dana 25 do 33% ranije vrednosti. Pad funte, do koje su dotle tako mnogi toliko držali, izazvao je čitav lom, Skandinavske države su odmah mpošle za Engleskom, i njihove valute — koje su dotada uživale opšte poverenje — počeše da padaju, Kriza poverenja širi se neverovatnom brzinom, i postaje tako znaina da se počinje gubiti poverenje i u dolar, u švajcarski framak, i u sve ostale valute, Niko više ne veruje ni u što, — kriza poverenja postaje opšta, I niko više nije siguran kako ı na koji način da zaštiti svoju imovinu, Čak se počinje sumnjati i u sigurnost realnog poseda, budući da postoji bojazan i socijalnih perturbacija koje u svom radikalizmu ne bi zastajale ni pred čim, Tako je opšte nepoverenje pogoršalo ionako lošu situaciju, i to svakako u većoj meri mego Što je bilo potrebno i što je odgovaralo faktičnom stanju stvari, Kriza poverenja zahvatila je i privrede onih država koje, po svojoj strukturi, nisu bile posećene mi od agrarne ni od industrijske krize, te koje ne poznaju nezaposlenost, ali koje imaju jako razvijen kapitaliтала, Тако se počelo da govori i o opštoj krizi kapitalizma, o njegovoj nemoći i mesposobnosti da reši damašnje probleme, i da pruži čovečanstvu veru i sigurnost za mirniju i povoljniju egzistencu,

U vezi sa svim ovim, kao i sa drugim političkim momentima, državni zahvat u privredni i socijalni život biva sve veći: država nastupa kaotutoriregulator privrednog života, U nekim zemljama, kao naprimer u Ne-

41