Nova Evropa

У васијонском простору.

Није чудно да се у доба растрована друштвеног, државног, и међународног живота, када постаје готово неподношљиво мислити о политичким догађајима, и када се у најближој будућности може очекивати само лоше и најгоре, човек окреће у себе и почиње да тражи заборава и одмора у стварима далеким и недокучним, у области чистог разума и веч-не правде. Према својим индивидуалним особинама и симпатијама, према интелигенцији и образовању, једни се губе напросто у наркотицима, други у чисто механичком раду, трећи у мистицизму и спиритизму; а онај ко може — у бестрасној, вечној и чистој студији и науци. У обрађивању, или ма и само у проучавању, научних проблема и истина, човеку се враћа онај душевни мир и одмор који му је потребан, већ и зато, да би могао и даље трпети и борити се. Лично писцу ових редака, одувек се чинило да ниједно од свих различитих подручја и огранака научних није у стању толико да подигне и да окрепи човечју душу и људски ум колико бесконачно опширна, узвишена, и важна наука о васијони и космосу. Ова наука неоспорно уздиже наше душе, иако је баш она — у развитку човечанске мисли — срушила и разбила све највише представе о човеку као исходишту и средишту природе. Срушила их је, али их је заменила другима.

Колико су људи грозничаво прихватали и неговали идеју о Земљи као о центру васијоне, и о човеку као о владару Земље, — као о најсавршенијем, највишем, и најзначајнијем бићу у целој природи! И какав је био тежак удар томе лажном егоцентризму, када се открило да је Земља округло тело, и да се окреће око Сунца, чије су димензије несразмерно веће од димензија Земље! То је била читава револуција у науци, и многи генијални научници на мукама су издахнули као жртве и заточници истине коју су они били сазнали и докучили. Али је прошло извесно време, па се открило да Земља несамо није средиште васијоне, већ да то није ни Сунце, око којега се Земља заједно са другим планетама окреће, — да чак ни то Сунце није центар него тек једна од многобројних звезда, и то далеко не највећа! Легенда о човеку владаоцу и средишту васијоне, о човеку ради којега је све створено, за којега сијају Месец, Сунце, и звезде, — та је легенда пропала заувек, а замењена је правилним схватањем стварног места које нам припада у природи, схватањем нашег живота на маленој планети, сателиту Сунца, које је и само по себи незнатно зрнце песка у бескрајном простору васијоне.